СРЕЋА – Душан Комазец

Ја своју срећу мерим према себи!
„Велик ” сам човек имам мала хтења.
Ни са ким никад мењао се не би’.
Срећа је само мера поређења.

Ни туге своје ником не бих дао,
туга је само изгубљена срећа.
Кад не бих знао због чега сам „пао”
туга би била много, много већа.

Све снове мамне рад поклањам другом,
они су одраз превеликих хтења.
Ал’ како без њих да трагам за дугом?
Без њих је живот понор сажаљења.

Знају да море и злослутне мисли!
Зар човек треба свега да се сећа?
Да није „мисли” многи не би свисли.
Минула срећа била би још већа!

Да л’ човек спозна да је срећан био
кад нагло мине „вишак благостања,”
или у трену кад занесен, чио
схвати да више „не уме да сања”?

ŽUTE DUNJE – Vesna Stojković

ŽUTE DUNJE
Miris dunja na ormaru,u detinjstvo mene vraća.
Kuca žila u damaru, to prošlosti danak plaća.
Progone me uspomene…Grešila sam,a ko nije?
Da mogu da vratim vreme, da sve bude kao prije.
Mladost moja, gde je sada? Gde je ovde moje mesto?
Gde su ljubav, vera, nada…? Pitam se u sebi često.
U sećanju sada  tražim, žar ljubavi moje prve.
Želju svoju da osnažim… Al’ sakupljam samo mrve.
Žute dunje sad mirišu… A ljubav u srcu spava.
Dok reči što slute kišu, nosi  reka zaborava.
Grudi mi se nadimaju od nekakve teške tuge.
Moje snove otimaju, te đavolske, mračne sluge!
U oku mi  suza čista, na suncu se presijava.
Ni ja više nisam ista. Smirila se luda glava.
U tišini osluškujem, al’ mi uši ogluvele.
Niti vidim, niti čujem, oči su mi oslepele.
Srce ludo samo bije, u nekome teškom ritmu.
Iz grudi će da izbije, ne shvata suštinu bitnu.
Sve će proći, hvala Bogu,svakom bolu ima leka.
Dok je zdravih ruku, nogu…Sve muke su  – za čoveka!
Vesna Stojković, Leskovac

Дошло време-Мишко Плочић

Дошло време да се не лажемо више
Да једно друго погледамо у лице
И да признамо оно што је очигледно
Теби ће неко други да бере љубичице ..

Знали смо обоје да су наше шансе мале
Заваравали смо само сами себе
Наша прича неће имати срећан крај
Немам ја никакве шансе код тебе…

Можда сам ти ипак био само драг
А ја сам те ипак волео
Нисам био спреман кад је требало
То до данас нисам преболео…

Осећам и сам да је то само жеља
Да је љубав једнострана само
Наше су шансе пропуштене давно
Мислим да обоје то знамо…

Волео бих да грешим ал не верујем у то
Из прикрајка се надам нечему што не постоји
А знам да све је само илузија
Судбина је решила да наше пољубце не броји.