Месец: јануар 2026.

J A D

U stradanju svome ugledah ti lice
bljesnu tihi zračak potonule nade
dok me život lomi grubo, nemilice
ti okrenu glavu ruku mi ne dade

U tišini srca gasnule su ptice
što su nekad snile prolećne balade
na gitari staroj naprsle su žice
u grudima bol se već polako krade

Kao staklo duša slomila se tada
i u prah se snovi rasuše bez glasa
ostah sam na pragu vlastitoga jada
u tami bez puta, bez svetla i spasa

Sada pružam ruke ka večnosti hrlim
Dok me senke zovu gde glasovi ćute
kao staru ljubav tamu da zagrlim
da je nežno milo privijem na skute

autor
Jovica N Ðorđeviċ
17.01.2026g

ДАН ПРОЛАЗИ – КОЗИЋ САША

 

Једем кору хлеба

Морам

Гладан сам

 

Пијем воду

Слатка  је

Нисам знао да ће бити

 

Радим морам

Да живим,

Једем

 

Сунце пржи

Киша Пере

Ветар суши

 

Дан пролази

Зној бришем рукавом

Постаје ми прохладно

 

Ћутим и радим

Ноћас ако Бог да спаваћу

 

Ваљда неће

бити хладно

Ако буде биће

Још једна будна ноћ

У ТВОЈИМ ОЧИМА – Александра Јоксимовић

 

У твојим очима крију се сва мора са

једним зрнцем песка у десном оку.

 

Кроз твоје трепавице нежност 

исијава и свет постаје тиши,

љубав гласнија, а душа сјајнија. 

 

Срећа је у малим стварима:

у додиру,

у паузи између речи,

у тишини која говори више.

 

Није то само светлост,

већ мир који у једном 

тренутку ублажи све

и постане радост.

 

Твој поглед се чује као 

мелодија

што свира право у срце.

УЛИЦА СТРАСТИ -КОЗИЋ САША

 

Ходам улицама страсти, у руци носим своје срце , доказ да волим. А докле, не знам.

Можда до краја времена, или до мириса процветалог багрема.

И када утихне љубав, ја ћу бити ту. Чекаћу. Чекаћу повратак љубави у мој живот.

Чекаћу као пас и бићу срећан да чекам некога кога волим. А шта ће бити, не знам, а није ни битно.

Важно ми је да сам добио још једну прилику у животу и да је нећу пропустити

_________

___________________

Ljubavno vino – Jelena Odić

Jelena Odić, Sremska Mitrovica

Ljubavno vino

Svet je uvek mišljenja istog
Da vino deli na hladno i vrelo
Neko bi čašu rozea čistog
A neko voli crno il’ belo.

Postoji suvo za znance prave
Slatko i što manje sladil
Ono što se nosi na slave
I ono pitko što grlo hladi.

Ja ipak imam podelu drugu
Ni po boji ni ukusu svom
Imam ono što upija tugu
I ono što prija srcu mom.

Zatim postoji vrsta jedna
Što sa dna duše sećanja budi
Pa ona vrsta pažnje vredna
Što tera strah kod dobrih ljudi.

Ipak mene uvek veseli
Ono što jezik razveže smelo
Iskreno kaže šta srce želi
Ljubavno vino je remek delo.

Настави са читањем “Ljubavno vino – Jelena Odić”

ВИНО ЈЕ ИСЦЕЉЕЊЕ, ЉУБАВИ ОЖИВОТВОРЕНЕ – Славица Јовановић

 


Славица Јовановић, Шабац

 

ВИНО ЈЕ ИСЦЕЉЕЊЕ, ЉУБАВИ ОЖИВОТВОРЕНЕ

Лелујање чокота се чује,
ко вучја завијања на месечини,
све лозинке стиходарјем частим,
да отворе врата божанске љубави,
вином црним, белим или розе,
то Св. Трифун орезује лозе.
 
И ја имам мираз да напуним кућу,
то су моја вечна виногорја,
ту су младице и изданци,
виногради у праскозорја.
Озаре ме и препороде ме,
винарије кушаонице,
моје су резнице ожилиле се,
знају пут којим лете птице,
те небеске мале суђенице
и радости наших првенице.
 
И ја имам мираз рујно вино,
румене образе у свануће
миомирис тамјаника шири,
вино то је моје надахнуће.
Песникиње о вину песму пишу
и стабљика ожили се нова,
протицаће вино као река,
пуно пуце од рајских вртова.

УМЕСТО ЗДРАВИЦЕ ЗА ТВОЈУ ДУШУ –


УМЕСТО ЗДРАВИЦЕ ЗА ТВОЈУ ДУШУ

Кад восак капне са свеће,
бројећи протекле  зиме,
све отргнуте  године среће,
недостајењем целива ти  име.

Кап  црног  вина, да ми је
с  тобом  ко  некад  да  делим,
не  би  се  питала  сад шта  ми је
у  снег  се  претворим, замрзнем, обелим.

Ту  кап пролићу  земљи,
где  ти  се  тело  стопи,
крај  слике  твоје  остаћу
црно  се  по  споменику разлије, покропи.

Мермер  вино  попиће,
уместо  здрвице среће,
без  тебе  , као  без  себе
отапам  се  ко   восак  свеће.
Настави са читањем “УМЕСТО ЗДРАВИЦЕ ЗА ТВОЈУ ДУШУ –”

Ватрено љубавно осокољење – Снежана Марко-Мусинов


Снежана Марко-Мусинов, Земун

Ватрено љубавно осокољење

Ко је икад на жар људског срца закуцао
у искрености својој није се покајао,
отворила су му се одлучно врата љубави
коју нежност осећања успева да настави.

Кад се срећом јутро дочекује
сан прижељкивани се остварује,
омаловажавање пожељно није,
свака радост тело чврсто обавије.

Љубав се топлом емоцијом поплочава,
она грли, снажи, вољу ојачава,
доприноси повезивању мисли
радост да тугу диљем почисти.

Силовитог чаробног штапића нема,
упознавање је нових мисија смена
за позитивну енергију будућих успомена,
за глас за љубав поља су отворена.

Пољупцима уздигнути у орбиту љубавну
мењамо стварност често горко суморну
и усмеравамо се на знатно боље
да се и други енергично на том путу осокole.

Суптилности романтичних осећања
и чаша ароматичног вина топлину поклања
кад се од непца спорим потезом одваја,
а очи упрте у оног ко срце сродне душе осваја.

Љупкост привлачности женственост подразумева
и знање које од уобичајеног није тање,
свуда око нас су посејане дневне сање
способност је та да их неостварених бива све мање.
Настави са читањем “Ватрено љубавно осокољење – Снежана Марко-Мусинов”

НАИЋИ ЋЕШ НЕКАД НА ЧОВЕКА – Слађан Илић


Слађан Илић, Трговиште – Књажевац


НАИЋИ ЋЕШ НЕКАД НА ЧОВЕКА

Наићи ћеш некад на човека
може бити у парку на клупу
и ћутањем поклонићеш оно
што већ дуго не може да купи.

Наићи ћеш некад на човека
на пецању или путовању
на станици или близу куће
једног јутра ноћу или дању.

Наићи ћеш некад на човека
може бити свако место јавно
причаће ти о животу своме
као да се знате већ одавно.

Причаће ти о љубави некој
наићи чеш некад на човека
говориће о грешкама својим
или срећи какву дуго чека.

Наићи ћеш некад на човека
кога више ти ни срести нећеш
само оне са великом душом
у животу много мање срећеш.

Примети ће у очима твојим
а срео је и он разне људе
наићи ћеш некад на човека
причаће ти да му лакше буде.

Он то није чак ни пријатељу
те је тајне чувао за себе
а једном ће можда исто тако
неки човек наићи на тебе.
Настави са читањем “НАИЋИ ЋЕШ НЕКАД НА ЧОВЕКА – Слађан Илић”

Нафора – Ненад Карић


Ненад Карић, Лазаревац

Нафора

Врлине у катакомбама,
ризнице искона тихују,
поруке скривене у боцама,
песме лагуми стихују.
Спокој таме их облива,
прах-праха лице обасипа,
запечаћена истина,
купа се у тајни вина.
Рука им брижна прилази,
прегршт на челу бора,
хлебом га насушним мази,
причеста, чини се нафора.
Ред смернога народа,
ка храму Божјем се тиска,
вино са благословом Бога,
поруку од Исуса упија.
Живели, здраво нам било!
Нафоре причест се прима.
У крв вам се вино претворило!
Љубав је дивна истина.
Настави са читањем “Нафора – Ненад Карић”