ОДА ВИНУ И ЉУБАВИ
Како могу да одолим
Кад се вино црно точи
Ко би мого да не пије
И не љуби плаве очи
Дижем чашу црног вина
Винограду, плавом мору
Вино пијем љубим снаше
И са вином чекам зору.
Кад на столу нема вина
Љубави се тада хладе
Пријатељи волите се
И гајите винограде.
Ко не пије црно вино
За ужитке он хаје
Где се вино не испија
Тамо љубав недостаје.
У чашама црног вина
Видим њене очи снене
Па за мало с чашом вина
Не замених усне њене.
Када јесен зајесени
Као сафир грожђе плави
Богови су црно вино
Измислили због љубави,
Кажи мени, о премила,
Дал си вино или вила
Дал си бисер плавог мора
Ил прелепа мајска зора.
Латини су вино пили
И у њему нашли спас
Још тада су говорили
„In vino veritas“… Настави са читањем “ОДА ВИНУ И ЉУБАВИ – Љубиша Живојиновић”