Категорија: Magda Đorđević

УМЕСТО ЗДРАВИЦЕ ЗА ТВОЈУ ДУШУ

Кад восак капне са свеће,
бројећи протекле  зиме,
све отргнуте  године среће,
недостајењем целива ти  име.

Кап  црног  вина, да ми је
с  тобом  ко  некад  да  делим,
не  би  се  питала  сад шта  ми је
у  снег  се  претворим, замрзнем, обелим.

Ту  кап пролићу  земљи,
где  ти  се  тело  стопи,
крај  слике  твоје  остаћу
црно  се  по  споменику разлије, покропи.

Мермер  вино  попиће,
уместо  здрвице среће,
без  тебе  , као  без  себе
отапам  се  ко   восак  свеће.
Настави са читањем “УМЕСТО ЗДРАВИЦЕ ЗА ТВОЈУ ДУШУ –”

НАШЕ ВИНО

Винске приче, све истином плене
забораву неће нова праскозорја.
Туга дане листа, ал’ никад не свене
од тада је прошла тек година која.

О какво смо вино правили нас двоје
наједрала пуца од слаткоће јако.
Гроздови се у сластима поје
тамњаником замириса свако.

Стамен дворац од љубави створен
сваком стазом кормилари сета.
Сад без њега, живот ми уморен
И топлину своју немају ни лета.
Настави са читањем “НАШЕ ВИНО – Магда Ђорђевић”