Снежана Марко-Мусинов, Земун
Ко је икад на жар људског срца закуцао
у искрености својој није се покајао,
отворила су му се одлучно врата љубави
коју нежност осећања успева да настави.
Кад се срећом јутро дочекује
сан прижељкивани се остварује,
омаловажавање пожељно није,
свака радост тело чврсто обавије.
Љубав се топлом емоцијом поплочава,
она грли, снажи, вољу ојачава,
доприноси повезивању мисли
радост да тугу диљем почисти.
Силовитог чаробног штапића нема,
упознавање је нових мисија смена
за позитивну енергију будућих успомена,
за глас за љубав поља су отворена.
Пољупцима уздигнути у орбиту љубавну
мењамо стварност често горко суморну
и усмеравамо се на знатно боље
да се и други енергично на том путу осокole.
Суптилности романтичних осећања
и чаша ароматичног вина топлину поклања
кад се од непца спорим потезом одваја,
а очи упрте у оног ко срце сродне душе осваја.
Љупкост привлачности женственост подразумева
и знање које од уобичајеног није тање,
свуда око нас су посејане дневне сање
способност је та да их неостварених бива све мање.
Настави са читањем “Ватрено љубавно осокољење – Снежана Марко-Мусинов”
