Добродошли!
Ja пред тобом на станици
На почетку ил’ на крају,
Хтјела бих ти нешто рећи,
Нешто што сви давно знају.
Ја пред тобом он у души,
Плеше љубав у вртлогу
Ти би хтио да те љубим,
Опрости ми ал’ не могу.
Киша пада, ја пред тобом,
Можда бих ти срце дала
Да ми киша не шапуће
С њим си јуче руже брала.
Ја пред тобом на станици
На почетку ил’ на крају,
За њим чезнем рећи ћу ти,
Јер то сви већ давно знају
30. мај 1977.
Gladna ljubavi
Mojom zorom hodam sama.
Moje slutnje brojim kad je tama.
Sve što ne znam, to je šta se desilo sa nama.
Treptaji, drhtaji, lude ljubavi,
a onda, najednom, strahovi pakleni …
Nije to nešto što silno boli,
al’ muči — spoznaja da se isto ne voli.
Nije to nešto što prestaje, nestaje;
tu je i dalje, al’ nije isto,
nije k’o nekad — bezbrižno, čisto.
U glavi mi misli i slutnje.
U tami, zar nismo sreću stvorili sami?
Ne daje se lako da nestane tako, da
mojom zorom hodam sama,
gladna ljubavi, a čežnja me slama.
Osećam strah i čudan nemir,
reči bez zvuka, vreme ko teško breme,
peščana dina, zid ćutanja među nama,
zvezdano prostranstvo k’o duboka jama.
Ne znam…
šta će nam sve to,
šta se to desilo s nama.
Da dok hodam sama
Kroz ovaj mrak , srećem
našu ljubav koja se pretvorila u strah.
Прошлост улази у садашњост,
садашњост клизи у будућност.
Буди у мени
неку пролазност.
Ја јурим кроз време,
тражим могућност
да спасим
своје године.
Срећан
што уопште постоје.
Ружне, добре или лоше ,
моје су.
Све су оне стале у ред,
једна иза друге,
ма колико биле чудне,
опасно луде.
Једноставно ,
безобразне године,
безобразан живот.
Али леп.
Пун страсти,
неке муке,
чудне мени лепе