Месец: јануар 2026.

C R N E P T I C E

Što se crne ptice u grudima gnezde
pa kidaju mučki tanane mi vrce
što mi u tišini gasnu sjajne zvezde
tamo gde je nekad kucalo mi srce

Iz tame me patnja bez očiju gleda
duša bolno cvili pod teretom stega
misao mi svaka ranjena i bleda
kao nežna srna uplašena bega

Što me život satre,do gola me skide
te mi nežno srce kao kletvu dade
zar se bludni gresi kao rune vide
pa mi zbog njih ptice grešnu dušu vade

Iz uma se nižu vrce i iverje
pa ne mogu sjajnih zvezda da se setim
iz tela mi niče novo crno perje
sada svetom kao crni gavran letim.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
31.01.2026g

ДОЛАЗИ НЕКО ВРЕМЕ – КОЗИЋ САША

Долази неко време.

Долазе невоље.

Јуришају преко шума,

преко планина,

преко мора.

 

Долазе спремни,

смирени, опасани страхом.

 

Војска права,

није измишљена.

Спремна да умре,

да осакати,

ако треба.

 

Све за победу.

Нема милости.

 

Узурприрају нам нас,

нашу дику,

нашу слободу,  земљу,

Наше име.

 

А да ли ћемо ми бити спремни

да се ,,кидамо” као наши преци,

да умиремо као поносни Срби?

 

Сумњам.

Баш сумњам.

 

Ако вам није јасно

то је ваша  ствар

После може

да буде касно .

ЧУВАРИ СВЕТЛОСТИ – КОЗИЋ САША

Горим у магли сутрашњих догађаја

који утичу на наше животе,

разваљују нашу меморију,

истерују духове правде

настале у историји.

 

Последњи поносни чувари светлости,

достојни свих новонасталих светаца

наше нове историје, нуде истину

уместо речи утехе.

 

Наглашавајући да су достојни свих живих богова нове ере,

који ће владати истим пространствима

као некада,пре свих рађања

заветних јутaра новонастале зоре праведника.

 

Спремних на жртву

новог рађања, нове идеје.

Наших нових живота

ОДА ВИНУ И ЉУБАВИ – Љубиша Живојиновић

ОДА ВИНУ И ЉУБАВИ

Како могу да одолим
Кад се вино црно точи
Ко би мого да не пије
И не љуби плаве очи

Дижем чашу црног вина
Винограду, плавом мору
Вино пијем љубим снаше
И са вином чекам зору.

Кад на столу нема вина
Љубави се тада хладе
Пријатељи волите се
И гајите винограде.

Ко не пије црно вино
За ужитке он хаје
Где се вино не испија
Тамо љубав недостаје.

У чашама црног вина
Видим њене очи снене
Па за мало с чашом вина
Не замених усне њене.

Када јесен зајесени
Као сафир грожђе плави
Богови су црно вино
Измислили због љубави,

Кажи мени, о премила,
Дал си вино или вила
Дал си бисер плавог мора
Ил прелепа мајска зора.

Латини су вино пили
И у њему нашли спас
Још тада су говорили
„In vino veritas“… Настави са читањем “ОДА ВИНУ И ЉУБАВИ – Љубиша Живојиновић”

РУЖО -ЗДРАВКА ПАП

Ружо, ружице
лепото,дивото
семе красно
и прекрасна бојо
замириши ми срце
лепотом твојом
о’ како ћу ружо
ја без тебе….
кад душа моја
крене далеко
семе да ми је
из душе да никне
мирисом замирише
и ружа почне да дише,

да ме прати и кад ме нема,
да у тишини остане траг,
јер где је љубав
та ружа вечно цвета,
и смрт јој ништа не може.

ЉУБАВ У ,,ГРАДУ ЉИЉАНА“ – Станислава Бранковић

ЉУБАВ У ,,ГРАДУ ЉИЉАНА“

Калдрма… пазим где стајем,
Руку и срце теби дајем…
Смејемо се и гледамо нетремице,
Док шетамо улицама те древне Фиренце.

Љуља се нежно рибарска лађа,
Меша се укус љубави и вина…
Сетих се слике Каравађа…
И ту се деси твоја прошевина.

Купола цркве над Арном се злати,
На чаши остаје обрис кармина,
Меша се укус вина и страсти…
Фиренца нам поста љубави постојбина.

И можда сви парови помало личе
На љубав Дантеа и Беатриче,
Док се са моста чује нежна виолина,
Меша се заувек укус љубави и вина.

Настави са читањем “ЉУБАВ У ,,ГРАДУ ЉИЉАНА“ – Станислава Бранковић”

ZBOGOM DRAGA- Malik Dacić

ZBOGOM DRAGA

Zbogom draga, zbogom!
čemu se nadati sad?
Vera u iskusne zorenam jednom beše sve
Al’ našto to?
Da pesme ispuni gorkih plodova jad?
Novog pesnika eto
nove će i ljubavi biti zar ne?

Zbogom draga, zbogom,
nek ti se suza u oku ne zrcali.
Klonuše obećanja. Čemu snivati sne?
I to što jednom padosmo
znači i da jednom poletesmo, zar ne?

Šta će biti? Pa nije ni pesma bez krova!
Lasta nam jednom obeća sve to,
Veruj, palo srce voljenu te preklinje, O!
Znaj, Posvema sledi reč nova.
Sve iščezava!

Osušen bor na hridi ostade sam!
Sve što u jednoj pesmi stane:
jedno sunce, cvet, jedan poslednji jauk!
Ne zovi plamenom
tamo gde stanuje ledeni kam
I uz moje čelo se mrzovoljno
cere crn vuk i crni pauk!

Zbogom draga, Zbogom,
Vera nam jednom beše sve!
Ne zrcali suzu ispod crne glave
čemu obećanja i snivati sne
sve će to da tre neznani zov jave!

Pesma se menja, a ni ti nećeš biti ista!
Zaborav od sve ljubavi nam beše duži
Moja ljubav će bez mene biti čista
Nek novi pesnik dođe, nek iskusnu zoru pruži
A pesma će za reč, bogme biti mnogo,
Zbogom draga, O zbogom!

Nikad ja umreti neću!

Ipak, eno, teška mi tuga obrve povije
Ono što rekosmo sad nam na rukama
Smrt mojih pesama sad se predoseća
Gle, Prenoći mnogo zlog mastila
što ga rekoh mukama
Preda mnom smrti čas,
a trešnje obasiplju nova proleća.

Настави са читањем “ZBOGOM DRAGA- Malik Dacić”

ИДЕЈЕ КОЈЕ СУ НАС ПОЈЕЛЕ – КОЗИЋ САША

Дан уноси немир у душе поспaних,

Буни њихову стварност,

изиграва истину

Приспелу из тмурних снова.

 

Искрено заспалих од ноћног умора,

сигурне утопије залуђених

идејом

Идеје паметних,

уображених духовних мислиоца

 

Украдене младости,

мртвих песника, обећавајуће сутрашњице

коју нису дочекали,

али су писали о њој као да је истина.

 

Записана у кори земље по којој ходимо,

коју обрађујемо,

која рађа и храни јунаке

пропалих идеја данашњице

 

Која је затровала душе поносних

И у глупости жртвованих.

Весника изгубљених

снова

Погубне данашњице

🍷ЧЕЖЊА🍷 – Данијела Максовић

🍷ЧЕЖЊА🍷

Седим на мирисној тераси,
гледам на пучину мора,
ноћ се неприметно гаси,
с истока полако долази зора.

Све изгледа лепо,
а није, као кад сликару
усфали боје, ни вино не клизи као прије,
нема крај мене љубави моје.

Мисли ми саме од себе
одлете некуд далеко, да тебе траже,
туга ме полако собом замете,
а очи од суза мало овлаже.

Врате се мисли из даљине,
носи их ветар са укусом соли,
донесе ми делић твоје топлине,
и тихо шапне: Он те воли.

У трену све дође на своје,
упорно свиће нови дан,
мир се врати у срце моје,
тонем, тонем, у полу сан…

Настави са читањем “🍷ЧЕЖЊА🍷 – Данијела Максовић”