Jelena Odić, Sremska Mitrovica
Ljubavno vino
Svet je uvek mišljenja istog
Da vino deli na hladno i vrelo
Neko bi čašu rozea čistog
A neko voli crno il’ belo.
Postoji suvo za znance prave
Slatko i što manje sladil
Ono što se nosi na slave
I ono pitko što grlo hladi.
Ja ipak imam podelu drugu
Ni po boji ni ukusu svom
Imam ono što upija tugu
I ono što prija srcu mom.
Zatim postoji vrsta jedna
Što sa dna duše sećanja budi
Pa ona vrsta pažnje vredna
Što tera strah kod dobrih ljudi.
Ipak mene uvek veseli
Ono što jezik razveže smelo
Iskreno kaže šta srce želi
Ljubavno vino je remek delo.
