Р А Н Е
Имам ране свакојаке
Површинске, убодне, огреботине
Од тешких речи
И ниских удараца
Од подлости и незахвалности
Од глупости и из нехата
Повредио ме ко никако
Није требао
За своје сам ране
Дала себи признања
Ордење и медаље
Као учеснику у рату
Оне су заслуге за храброст
За јурише главом кроз зид
За преживљавање
Нису од метака
Некад нису од непријатеља
Највише боле од својих
Лизане у самоћи
Прихваћене као Божја воља
Залечене донекле
Заболе с времена на време
Сећају ме као споменице
На кретање по минском пољу
Што се живот зове
Нисам се ја провукла као
Пас кроз росу
Водила сам своје соло ратове
На дневном нивоу
Са мањим ранама
Неки су се пропили или убили
А ја још ходам земљом
И нису ме појели бели црви
У сумраку се појавио мир
Душа је задовољна собом
Стигла је да заврши оно нужно
Да свакоме да шта је требало
И себи засади цвеће
На будућем вечном месту
Нико ме није ни похвалио
Ал сам себи честитала
Што сам остарила.