Дан: 3. јануар 2026.

R A N A

Gde te draga noćas vode preko vode
u haljini beloj pod velom u tamu
što ti mladu dušu drugome odvode
kad još našu nisi prebolela ranu

Šta ti duša sluti dok muzika ćuti
dok ti cvetak beli na haljini kače
da li ti neverstvo nežnu dušu ljuti
il’ ti mlado srce od jarosti plače

Da l’ se setiš mene kad povorka krene
pa ti na tren srce mlado zatreperi
da li ti i nada tad poslednja svene
pa iz oka teku majušni biseseri

Ako te zaboli dok te drugi voli
nek ti duša krene tamo gde sam bio
staviću na ranu bolni grumen soli
jer sam zbog te rane svoju mladost pio.

autor
Jovica N Ðorđeviċ
03.01.2026g.

КОНКУРС “ЉУБАВ И ВИНО 2026 – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА”


Поводом Дана заљубљених и Светог Трифуна (14. фебруар), Атеље-галерија МАКИ из Крушевца и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу (у сарадњи са Културним центром Крушевац – који обезбеђује простор и техничке услове за одржавање манифестације) расписују:

18. РЕДОВНИ МЕЂУНАРОДНИ поетско-ликовни
конкурс за 2026. годину на тему:

“ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА”


На поетском конкурсу могу бити заступљене све врсте уметничког изражавања у поезији на српском језику на тему “ЉУБАВ и ВИНО”. Право учешћа имају сви песници у следећим категоријама:

  •    ученици средњих школа и студенти,
  •    одрасли песници из земље и иностранства

Можете послати највише 1 песму, о љубави или вину (или о љубави и вину). Све песме се шаљу као Word ili Odt документ на Email: ljubav@poezija.rs

Истовремено ПОЕЗИЈУ у писаном облику потребно је поставити на сајту www.poezija.rs у категорији A – LJUBAV I VINO. Поезију можете поставити сами, а можете је и послати  aдминистратору сајта на Email: ljubav@poezija.rs који ће је за Вас поставити на сајту. У конкуренцији за награде учествују само песме објављене на сајту www.poezija.rs.

Радовe слати до 8. фебруара 2026. године, (значи најкасније 7.02.2026. године до 24:00), уз назнаку за  коју категорију шаљете, искључиво у у писаном облику: word или odt формат. 

На ликовном конкурсу могу бити заступљене све врсте уметничког изражавања и стилова. Право учећа имају сви сликари. Заинтересовани ликовни ствараоци своје радове о љубави или вину (или о љубави и вину) могу послати само у дигиталној верзији у jpg формату Emailom, до 8. фебруара 2026. године на адресу:

Настави са читањем “КОНКУРС “ЉУБАВ И ВИНО 2026 – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА””

Ledena

LEDENA KRALJICA

Sa vrha ledenog brega,

u kočiji od belog snega,

silazi i tiho se uvlači

u carstvo cvetnog, ljubavnog raja.

Zbog jednog čarobnog pogleda

nestaše okovi večnog leda.

Zavetom belih bogova

ledena bi, čedna, večno ostala.

Topla ruka je prizva

i srce dotače —

kocka se čudom topila.

Zbog poljupca nežnog, posebnog,

kraljica hladnoće i leda

iz svog snežnog, ledenog raja

posta obična žena

po imenu Maja.

Ljubav otopi led

i biserna kruna

pade u sneg.

РАСТАНАК

Чувала сам те дуго, дуго у сјећању,
Живот је текао брзо крадући нам младост,
Моје снове, а чини ми се и твоје.
Кроз нас су цвилила изневјерена надања,
А мене су горке слутње пратиле као сјенке,
Бесконачна чекања и жалосно жуто лишће.
Слала сам ти телепатске поздраве,
Ниси одговарао, имао си свој свијет,
Заборавио си на мирисна кишна љета.
Оставио си их другима без нас да блиједе
И стару зграду испред које су остали трагови
Једне тинејџереске љубавне приче,

Плаче ми се…

Кроз свој самотни свијет дуго сам трагала,
И кроз вртлог времена твој глас поново чула
И твоје ријечи као драгуље вјечног сјаја.
Било је лијепо иако се нисмо држали за руке,
Јер нико те није знао да воли као ја
И да се радује што постојиш, што ниси сан.
Далеки мој човјече, надала сам се сусрету,
А нисам знала да немаш више снаге
Да ти живот измиче и оставља само траг,
Док ниси згаснуо и претворио се у прах,
Туга ме обузима, а сузе се котрљају саме,
Никада твоје насмијешене очи да ме гледају,
Јој како боли ово изненадно сазнање
И спознаја да сам те изгубила заувијек.
Сад црни вјетрови зборе коначан опроштај
И модре јесење кише шапућу кроз моје сузе
Ех, некад давно ниси знала у љубави без мјере
Да си имала ствар у руци, а у ствари ништа,

СВИ НЕШТО ЧЕКАЈУ – КОЗИЋ САША

Сунце је запалило јутро које плаче, изгубљено у магли колективног сећања.

Све се сводило на музику искрених стваралаца безгрешног зачећа и сигурне смрти.

Лептирова у лету кроз историју почетака музичког фестивала величања пива.

Искрене ствараоце то води у запећак историје свега и свачега, створеног у потпуној немаштини прворођеног, у мртвилу судњег дана , створених лудака овог трулог света.

Сви чекају догађај који ће нешто изменити у овој свеопштој лудници,у хаосу судњег дана, у немаштини идеја.

 

____________________________