Дан: 6. јануар 2026.

Старо вино помирења – Нина Симић

СТАРО ВИНО ПОМИРЕЊА

Иста кафана
Исти сто у углу
Конобаре, имаш ли исто вино
Оно од пре двадесет година?

Шта,не сећаш нас се?
Ниси нас познао?
Па били смо млађи
Ал треба нам старо вино.

Старе песме нам свирај свирачу
Конобаре седи с нама
Сипај то вино помирења
Помогни нам док разговор крене…

Кад не знамо шта да кажемо
Макар се ухватимо чаше
Гледамо се у очи преко вина
Живели за старе дане!

Наздравимо светом Трифуну
Давној берби 2005.
И једном старом винограду
Из ког се пружа поглед на Жупу

Кад се загрејемо,кад нас ухвати
Онда се ти тихо изгуби
Срешће нам се руке и
Дискретан кључ у твојој руци.

И соба је исти број
Исти поглед на језеро
Само време не може да се надокнади
Донеси нам још вина конобару!

Помогни нам да вратимо бар на трен
Изгубљене године
Време прошло нека ноћас
Бар на кратко буде садашње.

Она се пита да ли му се и сад допада
Колико су јој године нарушиле лепоту
Њега брине мушка снага
Није више млад каквог га она памти.

Болеће можда после још више
али љубав стара тражи ово
Имају право и изгубљени
Некад да се нађу.

(C) Нина Симић

Нерод – Нина Симић

НЕРОД- Нина Симић

 

Ти ниси знао за род

За заједничке претке

Славе и сахране

Ни за гробове где су се

Кости мојих и твојих

Измешале

За слике са нашим

Бабама и дедама

За успомене,

Аманете и заклетве

За крв која није вода

За обзире и сећања

Све што није могло

У руку да ти стане

Ни у џеп да се стави

Ни у катастар да се упише

Није те интресовало

Само злато и паре

Земља и куће.

Шеташ се сам у три куће

А има их и још

Где не стигнеш врата

Да отвориш

Пара имаш за два живота

Пропутовао си свет

И на губитнике

Не окрећеш главу:

Шта ће сиротињи имање

Кад нема од чега да га одржава?

И тек од скоро

После осандесете

Осећаш као да те неко гледа

Не знаш ко ни где је

Али осећаш као да броји

Све твоје добитке

Стечене и отете

Броји и кога си оштетио

Чега имаш и превише

И као да се смешка

И чека те, чека

А не показује се.