УМЕСТО ЗДРАВИЦЕ ЗА ТВОЈУ ДУШУ –

УМЕСТО ЗДРАВИЦЕ ЗА ТВОЈУ ДУШУ

Кад восак капне са свеће,
бројећи протекле  зиме,
све отргнуте  године среће,
недостајењем целива ти  име.

Кап  црног  вина, да ми је
с  тобом  ко  некад  да  делим,
не  би  се  питала  сад шта  ми је
у  снег  се  претворим, замрзнем, обелим.

Ту  кап пролићу  земљи,
где  ти  се  тело  стопи,
крај  слике  твоје  остаћу
црно  се  по  споменику разлије, покропи.

Мермер  вино  попиће,
уместо  здрвице среће,
без  тебе  , као  без  себе
отапам  се  ко   восак  свеће.

Могли  смо  само  да  је  Бог дао.
Играти  се  са  децом  деце  наше…
У  борби  си  се  витешки  предао,
да  те  упознају  не  дочекаше.

Само  оста сећање  за  вечност  ми целу
кад  свештеник  просу  ти  вино на  опелу.

© Магда Ђорђевић