Дан: 26. јануар 2026.

🍷ЧЕЖЊА🍷 – Данијела Максовић

🍷ЧЕЖЊА🍷

Седим на мирисној тераси,
гледам на пучину мора,
ноћ се неприметно гаси,
с истока полако долази зора.

Све изгледа лепо,
а није, као кад сликару
усфали боје, ни вино не клизи као прије,
нема крај мене љубави моје.

Мисли ми саме од себе
одлете некуд далеко, да тебе траже,
туга ме полако собом замете,
а очи од суза мало овлаже.

Врате се мисли из даљине,
носи их ветар са укусом соли,
донесе ми делић твоје топлине,
и тихо шапне: Он те воли.

У трену све дође на своје,
упорно свиће нови дан,
мир се врати у срце моје,
тонем, тонем, у полу сан…

Настави са читањем “🍷ЧЕЖЊА🍷 – Данијела Максовић”

Захвална на теби – Ивона Бојовић

Захвална на теби

Хвала што си ту,
И што те свуда има,
У свакој капљици кише
И олујним ветровима.

Хвала што ме не остављаш никад.
Што ми пружаш руке кад паднем,
И кад ме убедиш да верујем,
А ја мислим да нема наде.

Хвала ти, јер због тебе све боју има,
Хвала што ме одважно показујеш свима,
И што ми не даш да будем тужна.
Знаш, најдража ми је твоја ружа.

Хвала ти,
Јер сам пронашла спокој и мир,
Хвала ти што је због тебе радостан сваки мој да,
Хвала ти, са тобом је сваки тако свечан.

Хвала ти,
Јер сам коначно спознала праву љубав,
И хвала што због тебе у мени је увек има,
И што је великодушно поклањам свима.
Сад знам, ти си љубав.
И желим заувек да те имам.

Настави са читањем “Захвална на теби – Ивона Бојовић”

Dah svetlosti – Gordana Kocić

Dah svetlosti

Mekane jagodice dodirom jezu provlače,
razigrani prsti, poput dirki,
miluju svilenkastu kožu.

Telo uzavrelo broji nežne poljupce,
melodija strasti nosi magličastu svetlost;
iz tajanstvenog oka svetluca iskra,
obasipa medonosno lice zadovoljne žene.

Koža pamti nežne, uzavrele poljupce.
Miriše svežinom dah svetlosti,
punoća usana nesebično osmeh pruža.

Dah požude upija kapi slada,
sklad opijenih lica
prožimaju zagrljene senke.

Treperi svetlost isprekidanim dahom,
vrisak obuzima poslednji šapat tišine.

Nastaje vrhunac,
zagledan u dubine oka;
ubrzani dodiri,
stiskom grčevito,
bacaju požudu
koja rasplamsava

vatrenu moć muškog pogleda.

Oko zažmuri
i pamti svaki otkucaj srca
koji sliva crvenu reku tananih emocija;
navire bujica
talasima topline,
nežno, poput mleka, teče.

Dah svetlosti puni umilna lica,
sreća obasipa sobu
koja diše u ritmu dirke
na telu uzavrelom.

(C) Gordana Kocić, Jagodina

Настави са читањем “Dah svetlosti – Gordana Kocić”

ДВОЈЕ А ЈЕДНО – Ања Костић

ДВОЈЕ А ЈЕДНО

Моје усне не желе туђе,
Твоје их опијају као вино,
Твоје руке плешу по мени,
Уз музику коју само ми чујемо,
Уз нашу песму,
Коју само ми знамо,
Прибијам се уз тебе,
Желим да ти уђем под кожу,
Да будемо једно,
Да ти будеш ја,
Да ја будем ти,
Двоје, а једно,
Једно, а ми,
Ја сам у пустињи,
А ти си вода,
Ја сам на робији,
А ти си слобода,
Срца немам,
Одавно сам га дала теби,
Ја спретна нисам,
Поломићу га лако,
А за твоју руку створено је тако.
Настави са читањем “ДВОЈЕ А ЈЕДНО – Ања Костић”

ВИНО И ИСТИНА – Сандра Јовановић

ВИНО И ИСТИНА

Шетао се кнеже Лазо својим двором у Крушевцу,
Шетао се и плакао, младости се он сећао.
Када је на двору српском он служио славног цара,
Сузама се опраштао, од највећег господара.
Син му Урош нејак био, славу није наставио.

Па говори он Милици, својој драгој дружбеници:
„А ти љубо, драга љубо, налиј мени чашу вина,
Јер је вино ко истина, а истина зна да боли,
Кад се мрзи, кад се воли.
Ја одлазим на Косово, изгубићу тамо главу,
Ал’ то морам да учиним, да Србији вратим славу.“

Милица му одговара:
„Ако ми се ти не вратиш, биће свима јако тешко.
У срцима многим српским сачуваћеш своје место.
Славиће те кнеже Лазо, наздрављати чашом вина,
О твојим ће подвизима причат људи вековима.“

Чашу вина он наздрави, за Србију и Милицу.
„Остај здраво моја љубо, чувај мени ти Србију,
Чувај мени ти Стефана, и осталу нашу децу,
Од свих празних обећања.
За Србију и Косово биће много тешких дана“.
Настави са читањем “ВИНО И ИСТИНА – Сандра Јовановић”

Вино душу мије – Првослав Пендић Пенда


Вино душу мије

Само ми још ову ноћ поклони.
Ноћас пијемо вино црвено.
Вино и чаше, остало склони,
Хоћу да љубим лице румено.

Нека ми срце задрхти.
Вином ватру нек гаси
Нек ноћас боли и пати,
Душе нам немирне спаси.

Ноћас ћу душу вином умивати
Што грешна лута и љубав тражи
Дрхтаво срце не може да схвати
Да љубав без вина  не важи.

Душе се вином поје
Да усне угреју, да љубе,
Испијене чаше више се не броје,
А кад се наљубе, душе се губе.

Душа уз вино новим уснама хита,
Болном срцу под кошуљом смеши,
За срце у мраку душа и не пита,
С вином уз пољупце греши ли греши !!!
Настави са читањем “Вино душу мије – Првослав Пендић Пенда”

У ЉУБАВИ -Здравка Пап

Све ваше
нека буде
у љубави,
јер без ње
реч је празна,
дело немо.

Нека корак
не жури мимо душе,
нека рука
не узме више
него што може да благослови.

У љубави
и терет постаје лак,
и ноћ се учи светлости,
а човек
смирењу.