Добродошли!
Саша Козић, Београд
СЛАТКА БОЛ
Љубав се пришуња и прикраде.
Дође, уради своје
и прође.
Иза себе оставља пустош,
тугу, очај,
неку сету.
Болест је она права.
Лечи се најчешће вином,
кафаном,
наравно, виолином.
Настави са читањем “СЛАТКА БОЛ – Саша Козић”
Славица Максић, Београд
IN VINO VERITAS
Не знам ништа о томе
Како је грожђе завршило у вину
Али хвала од срца некоме
За прилику да тражимо истину
Вино крепи, вино блажи
Некад тужи, некад слади
Тај поред тебе све ти дражи
А сви около само млади
Настави са читањем “IN VINO VERITAS – Славица Максић”
Све око мене представља само један уздах живота, створен да трпи све његове хирове. Где свитање представља почетак, а сумрак свршетак , или почетак краја који траје вековима.
Почетак, ма колико био леп, као и сам живот, ипак доведе онај тренутак. Тренутак истине који се чека.
Чији се кораци ослушкују, чији се бат ципела чује из далека. Праве се да га не чују, да га не виде.
Кажу: то је крај почетка. Умиреш да би се родио ко је то и када измислио , не зна се.
Нико се оданде још није вратио да нам каже истину. Људи верују. Макар морали да умру да би живели.