Бојана Петковић, Лапово
Чаша која остаје пуна
Не волим те као младост.
Она пије нагло
и не памти укус.
Волим те као вино
које не тражи брзину
нити сведоке.
Прошли смо године
у којима се људи мењају
као етикете на боцама.
Ти си остао
у ономе што се не види одмах
у стрпљењу,
у начину како ћутиш
док ме слушаш.
Љубав није занос
који се сутра објашњава.
Она је трајање
које се не хвали.
Укус који остаје
и кад нема више ничега на столу.
Настави са читањем “Чаша која остаје пуна – Бојана Петковић”