ВИНО КАО СУДБИНА
Вино нам је од давнина
Било мелем за невоље
Пред бојеве и ратове
За јунаке и сватове.
Ни сад време друго није,
Вино се за здравље пије
И за Славу и за Светке,
За здрав пород и иметке.
Са вином се ране лече,
Од љубавних тешких јада,
Кад уместо крви тече
Вино наших винограда.
На столу ми флаша вина,
Сапутница из младости,
Што ми душу врелу хлади
Кад останем без радости.
Кад вина буде више,
И од воде и од крви,
Пламте слике из младости,
Враћају ме успомени.
Лете чаше на све стране,
Од вина је све црвено,
А у души љуте ране,
Отворене, разјапљене.
Не жалим винске чаше,
Мојом руком поломљене,
Кад кроз вене вино тече,
Чаше су за једно вече.
Опет сета, опет туга,
Жал за прошлим не нестаје,
Од живота још остаде
Да се с вином не престаје.
Кад душа спас пронађе
У чашама рујног вина,
Ето спаса за све јаде,
Ето вина, ето мене.
————————–
(C) Драгојло Јовић
Van konkurencije – član žirija
