Славица Јовановић, Шабац
ВИНО ЈЕ ИСЦЕЉЕЊЕ, ЉУБАВИ ОЖИВОТВОРЕНЕ
Лелујање чокота се чује,
ко вучја завијања на месечини,
све лозинке стиходарјем частим,
да отворе врата божанске љубави,
вином црним, белим или розе,
то Св. Трифун орезује лозе.
И ја имам мираз да напуним кућу,
то су моја вечна виногорја,
ту су младице и изданци,
виногради у праскозорја.
Озаре ме и препороде ме,
винарије кушаонице,
моје су резнице ожилиле се,
знају пут којим лете птице,
те небеске мале суђенице
и радости наших првенице.
И ја имам мираз рујно вино,
румене образе у свануће
миомирис тамјаника шири,
вино то је моје надахнуће.
Песникиње о вину песму пишу
и стабљика ожили се нова,
протицаће вино као река,
пуно пуце од рајских вртова.
И певају и славуји песму
винску песму људских сновиђења,
горске ласте надлећу виногорје,
вино драгоцено као јасновиђења.
Вино је исцељење, а љубав окрепљење,
гушчијим пером у мастило црвеног вина,
исписујемо путање ласте,
ја гајим винову лозу,
до неба док не порасте…
И шта још даривати песми
и заштитнику виноградара,
заветујем се да пуце, двозрнац,
дарује ми близанце, љубави испреплетениг жила,
у твоја сам чудновата чуда загледана.
И покажи се Св. Трифуне
заштитниче виноградара,
покажи цветове светлоплаве
поднебесје, све розете и ресе.
И зачу се песма што је носим на дар,
виноградара ћерка у мираз однела
румене образе свој богочовечни виноград.
румене образе свој богочовечни виноград.
Пију се вина из старих буради
из нас ће и мртвих нићи виногради.
© Славица Јовановић
Категорија: Одрасли песници
(Прочитано: 34 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.089.554 пута)
