Категорија: Slavica Jovanović

ВИНО ЈЕ ИСЦЕЉЕЊЕ, ЉУБАВИ ОЖИВОТВОРЕНЕ – Славица Јовановић

 


Славица Јовановић, Шабац

 

ВИНО ЈЕ ИСЦЕЉЕЊЕ, ЉУБАВИ ОЖИВОТВОРЕНЕ

Лелујање чокота се чује,
ко вучја завијања на месечини,
све лозинке стиходарјем частим,
да отворе врата божанске љубави,
вином црним, белим или розе,
то Св. Трифун орезује лозе.
 
И ја имам мираз да напуним кућу,
то су моја вечна виногорја,
ту су младице и изданци,
виногради у праскозорја.
Озаре ме и препороде ме,
винарије кушаонице,
моје су резнице ожилиле се,
знају пут којим лете птице,
те небеске мале суђенице
и радости наших првенице.
 
И ја имам мираз рујно вино,
румене образе у свануће
миомирис тамјаника шири,
вино то је моје надахнуће.
Песникиње о вину песму пишу
и стабљика ожили се нова,
протицаће вино као река,
пуно пуце од рајских вртова.

БОЈА ВИНА, КАО СТО РУБИНА – Славица Јовановић, Шабац

БОЈА ВИНА, КАО СТО РУБИНА

Винограде надлећу грлице
и чудесне мале ластавице,
из милоште не знам шта да радим,
да ли драгог грожђем да наградим.

Рујно вино, образи румени,
пастирова фрула док се чује,
Св. Трифун лозу орезује,
док сокола песма одјекује.

Боја вина као сто рубина,
ко на чаши трагови кармина,
у вину је скривена истина
и космоса и свих праскозорја.

Настави са читањем “БОЈА ВИНА, КАО СТО РУБИНА – Славица Јовановић, Шабац”

ВЕНЧАНИЦА ОД ПЕНУШАВОГ ВИНА – Славица Јовановић


Славица Јовановић, Мачвански Прњавор

ВЕНЧАНИЦА ОД ПЕНУШАВОГ ВИНА

Гушчијим пером исписујем риме,
слутећи песниково ходочашће,
Гане ме стих чудесних лира,
живот ми је као мед и саће,
прожет трептајима емоција.

Прожима ме еликсир љубави,
вино ми је до тебе пречица,
ја јесенас засадих винову лозу
и примила ми се свака резница.

Венчаница од пенушавог вина,
а очи ти као лучевине,
ти си спокој свих неспокоја,
срце ми се топи од милине.

Ти си опојнија од шампањца,
тајанство које земљом хода,
У мени будиш старог знанца.
цара и роба, од олтара до одра.

Настави са читањем “ВЕНЧАНИЦА ОД ПЕНУШАВОГ ВИНА – Славица Јовановић”

СИПАЈ МИ У ЧАШУ КУВАНОГА ВИНА – Славица Јовановић

СИПАЈ МИ У ЧАШУ КУВАНОГА ВИНА

Сипај ми у чашу куванога вина,
ти и ја смо једно а то је истина,
нека вино врело низ грло потече,
љубави вино нек трају свако вече.

Сипај ми на усне прегршт пољубаца,
куванога вина, отисак усана,
ти си моја песма, моја муза вечна,
песма вину посвећена, тек сад написана.

Сипај ми у часу куванога вина,
а сутра ћемо пити вино- тамјанику,
али сад желим надахнуће моје,
да поклониш срце своме веренику.

Куванога вина напуњене чаше,
љубав моја ти си, а вино је наше,
врело вино прија и души и телу,
пусти да те грлим ко жеравицу врелу.

И док је вино врело у кристалној чаши,
нежно се милују и погледи наши
тајну једну чува вино опојно,
љубави и вина никад довољно.
Настави са читањем “СИПАЈ МИ У ЧАШУ КУВАНОГА ВИНА – Славица Јовановић”