Дан: 12. јануар 2026.

Sećanje

Sećanja

Istom ulicom hodam,

neka druga lica srećem.

Ulica poznata, sve već viđeno.

Vreme je stalo —

ogoljena sećanja rukuju se s nadom

da ću te sresti baš tu, na uglu Pošte.

Osmeh mi prikriva setu,

a usne šapuću, kao nekad:

„Hoćeš li mi pripaliti cigaretu?“

Opet je kišni oktobar

ulicu obojio u šareno,

samo ja sam ispod kišobrana

tužna i sama.

Osmeh mi i danas

prikriva setu na licu.

Davno je bilo

kad si mi pripalio cigaretu

ispod cvetnog kišobrana,

ispred stare pošte.

Ljudi bez lica, puna ulica.

Duša prazna.

I da te slučajno sretnem,

taj trenutak bio bi moja kazna.

МАЛА ВИЛА – Данијела Арсовић


Данијела Арсовић, Ужице

МАЛА ВИЛА

Зора јутром вилу пробудила.
Дивља ружа нежно је умила.
Лице бело сунце обасјало,
хаљину јој гора оденула.

Дугу косу, до паса расплела,
око главе, мален венац сплела.
На ливади шири своја крила.
Од других се вила вешто скрила.

У праскозорје, слушала пој птица.
Милова је од росе капљица.
Насмејана, кроз гај је ходила.
Другарице миле потражила.

Угледа их, стоје крај извора,
Умива их водом рујна зора.
У коло се јутром ухватиле.
Своју малу вилу загрлиле.
Настави са читањем “МАЛА ВИЛА – Данијела Арсовић”

МОСТ – Дејан Маринковић


Дејан Маринковић, Ужице

МОСТ

Лебди облак у кревет ми паде, боже мили што ми је овакву даде
Анђеле мој малени ,  ти пахуљо нежна,

краљице моја снежна, туго неизбежна
Дај ми срце себе душу рашири ми своја крила девојчице моја мила
Ту на земљу мени паде, ко ли ми те такву даде

Одавно ме мучиш, таква каква јеси и запитах себе

Мили боже Где си!
Алфа и омега, почетак и крај,
дај ми целу себе откључај ми рај!
Ја ласкавац нисам свиђаш ми се знај.

Зар да пустим те у Рај, па ја волим прво себе

е пиши ми приче празне, да ти за мном срце зебе,
не говори малена волим само тебе
Ти ме лажеш као други, и дани су кратки дуги
Желиш да ти се ја предам,рећи ћу ти јасно Не дам!!!
Не дам Срце,љубав,душу јер не расту поред пута
А ти ради како хоћеш, нек ти душа вечно лута
Настави са читањем “МОСТ – Дејан Маринковић”