За дане љубави свако радо наздрави – Снежана Марко Мусинов


Снежана Марко Мусинов, Београд

За дане љубави свако радо наздрави

Засјај деликатна звездо љубавна
својим најјачим могућим сјајем,
не питај колико тога комплексног могу
и желим још нештедиимице да дајем.

Своју емотивно сродну душу
знам сад већ од давнина,
ако иоле није добро,
рањива, ни сама нисам мирна.

Испијам осетљиву чашу љубави
како бих натенане чашу вина,
као срећу почетног
и последњег чина.

Попут сензитивног непца вино
што с радошћу црно упија
тако и наша дуговечна љубав
срца лепотом напаја.

Ко каже да временом
љубавни однос јењава
искусио није разумевање
које се новим даном повећава.

Нектар топле приче љубавни
кад постане моћно ударни
поене драгоцене збраја
док двоје у једно спаја.

Настави са читањем “За дане љубави свако радо наздрави – Снежана Марко Мусинов”

Кад љубав милозвучно пева – Снежана Марко-Мусинов

Кад љубав милозвучно пева

На недрима мисао тихо заспива,
привлачи емоцијом сличну њој
не би ли је чврсто уз њу прикачила
да појача племенитог мира жељени ток,
не подиже пулса узаврели скок
у жељи да живот лепотом смири,
а с немирима толики су свакодневни додири.

Љубав кад унутарњом снагом тело обори
учесници су лични добротвори
и једно другом значе много,
не треба потпис, фирма, лого…
Чини се да је све на свом месту
љубав кад испевава своју константну песму
узбуђењем великим врло честу.

У башти љубавној цвећа благослов,
осетиш парфемских нота савршен спој
а да се не окренеш тражећи укус
твој или мој, све ти је драго,
не успева да ти умовање омете свако
и мисли скрене баш као кад био си дете;
време – пуно сете, таман да спознаје узлете.

Све чари света обједини љубавна комета,
постајеш лепши и бољи у својој основи,
лакше се кроз неизбежне проблеме крећеш,
уместо сунца сам жаром свићеш,
мили ти се свако ново устајање, изналажење,
кроз непознато пробијање, сазнавање,
узимање и благовољно давање

Настави са читањем “Кад љубав милозвучно пева – Снежана Марко-Мусинов”

МЕЛЕМ МИСЛИ – Снежана Марко-Мусинов


МЕЛЕМ МИСЛИ

 
Више не умем за сламку истине да се хватам,
мути се поглед, мути се звук,
уместо разговетности – мук.

У тој тишини, од неправде сам на раздаљини,
ни са ким се вербално не сукобим,
никога у делању не уходим.

Посматрам са дистанце, у дну тишине,
раскршћа су давно пређена,
одлуке битне донесене, глатко, и изнуђене.

Правац је одавно заузет,
не очекујем рикошет,
корачам, углавном ми је заустављен лет.

С позитивном мишљу, кажу,
људи лакше напред гризу
равничарске и планинске путе вешто слажу.

Свој пут докрајчујем,
тихо, у сваком тражим мелем,
не знајући куд ћу до краја да се денем.

Гласу се губи јачина,
одлукама натукнута вредност танчина,
неизвесност будућности пука је истина.

Настави са читањем “МЕЛЕМ МИСЛИ – Снежана Марко-Мусинов”

Набој видовдански прашти и у дечјој машти – Снежана Марко-Мусинов

 


Набој видовдански прашти и у дечјој машти

 
Векови прођоше, уз тугу, бол, благослов…
Иверје традиције нашироко грандиозно расуше
Достојанством омеђеним историјским сећањима 
О вихорним варничним ратним збивањима
Видовданским, јунским, помен погинулима,
Да их памти постојана православна српска глава
А да још није сасвим симболима опстанка стасала за
Нивелацију истине, пре но Газиместанска сен мине.
Настави са читањем “Набој видовдански прашти и у дечјој машти – Снежана Марко-Мусинов”

U dvoje, misli se spoje – Snežana Marko-Musinov

U dvoje, misli se spoje

Ko se u pletivo ljubavno uplete
ne zna kada postaje zreo čovek,
gde prestaje da biva dete,
sve mu se u trenu smete
dok misli svukud u zanosu lete nađe se nešto da ih omete
uz neminovne padove i uzlete.

Podetinjiš, povileniš, pocrveniš
pa se uozbiljiš, osokoliš,
pregrmiš stid, odobrovoljiš se,
uzvikneš, usklikneš, urlikneš
pa se smiriš, pa se diviš,
s različitošću ukusa i mirisa miriš…
do ljubavne pobede u dvoje.

Pletivo ljubavno teško se plete
uvek je tu neko ko bi da ga saplete,
da mu nit povuče, da ga opara,
da pokudi da nemaš za davanje dara,
sve sa strane može da počne da te zamara
ali se ne daj, sekiracija ne vredi para,
važnija od svega je ljubavna omama.

Настави са читањем “U dvoje, misli se spoje – Snežana Marko-Musinov”

Видовдан, важан дан – Снежана Марко – Мусинов


Снежана Марко-Мусинов, Земун

Видовдан, важан дан

Видовдане тужни, божури ти спомињања нужни,
кад пун цвет раскошни развију
они за проливеном крвљу тугују,
с јунацима надаље сећањем другују.

С колена на колено тече прича
насуво или с чашом пића
бележена на папиру или у друштву „пилића”
из чијих уста потом наставак следи,
трудећи се историју да не повреди.

Да се живот даље одвија,
нека сунчев зрак облак сиви пробија,
нека се љубав рађа међу народима,
због ње се плућно крило снагом надима.

Заборава не сме бити,
датум важни треба бележити,
образ од склизнућа морала чувати,
историјским знамењем пливати
да се нови неки народ не пати.

Осећања кад су искрена
не могу бити строго умерена,
исклизну из задате схеме
у свако могуће време.

Настави са читањем “Видовдан, важан дан – Снежана Марко – Мусинов”