У очима бљесак,
ватра у срцу
не прелази у срећу;
куцају на врата
да се вежу
у линију живота,
буктиња и сјај
показују пут.
У тами ја те чекам
и надам се
да ћеш доћи,
видим у очима патњу
у срцу милујем сузу,
дођи не питај
како сам жива,
чекање ме одведе у рај,
срце твоје на длану носим,
да му нико не каже:
-помери се мало.
Još slika na Fejsu YOU TUBE: 1 deo – 2 deo Манифестација “Песници Драинцу у походе” одржана је и ове године по пети, јубиларни пут, у Трбуњу у родној кући Радета Драинца. Како је мали јубилеј у питању, Удружење песника Србије је, овога пута, у сарадњи са Културним центром Драинац и Народном библиотеком Рака Драинац 12. новембра 2015. године организовало два програма. Први програм је био у 17:00 часова у Драинчевој родној кући у Трбуњу, а други у 19:00 часова у холу Културног центра Драинац. У оба програма промовисана је књига “Загонетка Драинац” коју је ПоезијаСРБ објавила Драинцу у част уз помоћ града Крушевца који је издвојио финансијска средства за њено штампање. Учествовали су: др. Велибор Лазаревић, Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Драгојло Јовић, Саша Милетић, Вељко Стамболија, Милош Ристић, Ратко Тодосијевић, Владимир Митровић, Топлица Ђоковић, Дејан Велимировић и Витомир Јовановић Џогурда…
Учесници манифестације *ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ* Дејан Велимировић отвара манифестацију Љубодраг Обрадовић поздравља присутне у родној кући Радета Драинца у Трбуњу Топлица Ђоковић отвара II део манифестације у КЦ Драинац у Блацу Настави са читањем “Песници Драинцу у Походе – Трбуње 2015.”
Као члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ трудим се да у свим сферама културно – уметничког живота Републике Србије ширим свест о нашем Удружењу и промовишем вредности истог. Моја нова дечија књига “Чаробни свет Веверка Грицкића” је један од најлепших “корака” у том правцу.
Будућност света зависи од људи који обликују генерације које долазе. Ова књига је мали уџбеник за будуће генерације како би свет који они буду градили био свет у којем ће радосно живети њихова деца.
Ево кратког приказа књиге.
Упознајте девојчицу Матеу која одлази на пут са родитељима где срећу Веверка Грицкића. Веверко им открива занимљивости из живота веверица и показује да су пријатељи и породица право благо које треба неговати. Прелепе илустрације у овој дечијој књизи привући ће пажњу деце и подстицати љубав према читању и свету књига.
Ноћас си се ушуњао у мој сан и тамо заспао. Док сам те грлила, ја у сну нисам спавала. Гледала сам те жељно, док ми је рука пратила покрет твог дисања, а врат упијао дах који се тихо разливао око мене. У том сну ја нисам спавала и нисам желела да будем пробуђена.
Hvala Ti, Bože, što si mi darovao dušu, pamet i glas, glasom put, a putem duše – saputnike, da u svakoj reči odzvanja: Tvoje ime.
Ti si Onaj koji je znao svaku moju grešku pre nego što sam je učinio, svaki trenutak kada sam bio daleko od Tebe, i svaki drhtaj srca koji sam skrivao.
Hvala Ti za one što čitaju, za one što odbacuju, za one što me vole u tišini, i za one što me kamenuju u buci, jer i njih si Ti uvezao u moje rečenice.
Ko pročita i jedno slovo – njegov dah je već svedočanstvo, njegovo oko već je ogledalo Tvoje volje, njegova duša već je most između Tebe i mene.
Ti si učinio da ne pišem za sebe, već da svako slovo bude svedočanstvo Tvoga daha, iskra što razdvaja laž od istine, trag u pustinji koji vetar ne briše, već ostaje da pokaže put onome ko luta između svetlosti i tame.
Zahvaljujem onima što me vole, jer ljubav je Tvoja senka. Zahvaljujem i onima što me mrze, jer mržnja je samo nerazumljiva glad za Tobom.
Ti što spajaš robove i knjige, Ti što saplićeš misao da bi pala pred Tvoju istinu, učini da svaka moja misao bude Tvoja poruka, učini da svaka moja reč bude Tvoj pečat.
I kad zaćutim, neka govori pesak. I kad potonem, neka uzleti pero. Jer ništa nije moje – sve je Tvoje, i svaka ruka što otvara knjigu jeste Tvoja ruka, i svako oko što klizi po slovima jeste Tvoje oko.
Zahvaljujem Ti, što me vezuješ sa čitaocima, u ljubavi i u raspravi, u svetlosti i u tami, u istini i u zabludi – jer sve vodi samo ka Tebi, i Tvojoj milosti.
