Суморне године ратне
За мали топли кутак,
Орлова отћутасмо пад
За неостварени тренутак
На кратком лету до славе,
На нашем небу да сване.
А ево шта смо дочекали
Сунчане покрадоше дане.
Скривају мјесечине сјај,
Из корита би и ријеку,
Згаришта, рушевине голе
Да нам сјећања сасјеку,
Бесмислом наде поросе
Злослутни зазову крај
Као да смо обневидјели
Да вражији дарују рај
За мајке што тужно цвиле,
Ко то памћење краде?
Ране дубоке, непреболне
Туђинци кандилом каде,
Силника посвуда траг.
Наш Господ Бог збуњен
Никако да нас пронађе,
А брат стење погрбљен
Дрхтав и чемеру вичан
Док злодух скрнави праг
Без снаге да се усправи
Да срамни прекрије траг.