Добродошли!
Ако ми спалите кућу
Мјесец ће жути благ
Просути по згаришту
Мога постојања траг
Ако посијечете јаблан
Крај куће млади вити
Вјетри ће плести лишће
Вијенцом ме окитити
Ако ми згазите поља
Ни цвијеће да процвати
Тамо гдје рањена слетим
Божур ће замирисати
Ветар разноси догађаје ноћи, као шишмиши што лете преко ливаде .
Развучени осмеси звезда показују привид јутра , узбурканог мишљења .
Јутро шапуће о мирисима пролећа што предосећају олују рођену у срцу .
Сав тај хаос остаје у одјецима крика који излази из мојих груди , прекривених маховином историје што ћути .
Лептири јуре кроз ваздух , дочаравају непостојећу мирноћу пајаца што плачу за сном изгубљеним у предсказању јутарње слободе мисли