Прошлост ми краде мисли, садашњост ствара збрку , док се будућност смеје .
Истина , она не боли , она је горка суштина праве стварности .
Она опомиње , да је једина истина за све што мисле да су паметни .
А они праве грешке које испаштају други , они који су за то предодређени .
Велике мисли трују слабе , претварају их у робове спремне на све што други избегавају .
И тако уништавају себе , своја покољења , своју могућу будућност праведног избора .
Нису свесни.А и зашто би ?
Мисле , да знају најбоље .