Исхитрена речју
и у срцу несигурна
кад истином зборим.
Залутала у себи,
никад задовољана
и скројена по теби.
Морала сам погинути
у лепоти твоје душе
и доброти твога срца.
У мојој сам срећи,
која са мном лети
и не могу оздравити.
Добродошли!
Исхитрена речју
и у срцу несигурна
кад истином зборим.
Залутала у себи,
никад задовољана
и скројена по теби.
Морала сам погинути
у лепоти твоје душе
и доброти твога срца.
У мојој сам срећи,
која са мном лети
и не могу оздравити.

Čovjek bez korijena
Iščupali su ga iz njegove grude,
nema zemlje gdje bi mogao da oživi,
svoje korijene koji se suše,
za njega su umrli snovi.
Leti, leti iznad zemlje nesrećnice,
tvoj život je život vjetra,
koji vije prostorima iznad zemlje,
prostorima beskrajnih nada i snova.
Настави са читањем “Čovjek bez korijena – Lazar Krsmanović”
Опет прољетимо
На Косову славни,
Распети на крст
Часни православни
Стабљику божура
Пупамо племениту
Док сјенче тмином
Сунце у зениту
И оштре муњама
Низ клонуло вече
Горки отров жучи
Кроз нас да потече.
Вјетар би крхку
Шибљику посјеко
Да још не крилати
Дамјанов зеленко.