Скочи на садржај
На звезданом
колодвору
сретосмо се ми
и кренусмо са перона
пругом љубави.
Две карте
студентске
до Београда,
и купе за двоје
сваког повратка.
Из дана у дан,
па тако годинама,
путовасмо
и волесмо се
међу звездама.
Студентска нам’
одавно не важи
ал’ и пензионерска,
истом рутом,
има своје дражи.
Две карте звездане
пут су до среће
и љубави бескрајне,
са звезданог колодвора
до звезданих снова!
Кад зароним
у дубине
својих сећања,
не налазим
у шкољкама
белих бисера…
Свуд’ је тама
и хладно је,
језива тишина,
а само сунчев
зрачак светли
са висина…
Тај ме трачак
из дубина све
до неба узноси
где ми срце
исти бисер
увек налази…
Мој драгане,
моја рано,
одавно си тамо,
„милосрдни“
не дадоше ни
да се венчамо…
Кажи нешто лепо,
у име љубави,
да се моје срце
од зебње одмори…
Кажи нешто лепо,
у име љубави,
као што си увек
знао само ти…
Кажи нешто лепо,
у име љубави,
али немој ћутњом
срце морити…