Месец: септембар 2025.

JOŠ TRAGAM – LJILJANA TAMBURIĆ

JOŠ TRAGAM

Za onom prvom česticom svetlom
od koje počeh nekad da bivam,
još uvek tragam danju i noću
kada sam budna i kada snivam.

Za onom golom istinom čistom
o kojoj slušah priče i bajke
trčim i tražim, verujem u nju
kao u iskrenu zakletvu majke.

I za ljubavlju večitom žudim
pomno je čekam sa jutrom svakim,
što mi se ukaže ko priviđenje
pa onda nestane pre no što shvatim.

I ovo traganje prestaće jednom
kad se istroši duhovna snaga
i kad mi postane kristalno jasno
da sreća živi tik preko praga.

Ljiljana Tamburić

ЖИВЕЛИ СМО – КОЗИЋ САША

 

Живели смо , ма знали смо да живимо . Школу смо научили на нашем ћошку , тамо смо играли фудбал , кошарку учили да пливамо…Све.

Многи су потекли са тог ћошка тамо смо учили да крадемо од живота , да варамо , да мувамо.Тамо смо научили живот.

Живели смо га до последњег даха , до последње паре , до балчака… до јаја .

На ћошку смо научили да волимо , да губимо и да плачемо, да се суза не стидимо да поштујемо.

И да , са смехом на уснама , ако треба , гинемо

Сада само седимо гледамо….И сећамо се

ПРЕДАЈА – Ева Николић

Тихо и полако,корак по корак,
одлазила си неприметно
нестала си попут сенке на сунцу
за собом остављаш траг зимске росе и повлачиш се,предајеш се али си победник,људи ћуте,зидови говоре.
Чинило се као да твоја књига има још страница,а заправо остају празни листови са једном дубоком тачком.
Пуштам те,руке ми остадоше осушене,
језик нем док ћутање изједа као црв због жеље да чујем глас,негде у недрима остаје празнина,неке пукотине не можеш закрпити,ни данас,ни јуче,а сутра не дође никад.
И сада кад Дунав постаје прозиран,
а маслачак краси башту,
у авлији на дну осети се траг зимске росе,и у ваздху једно питање без одговора,дан по дан,а минут и даље је као година.
У светлости дана чујем ти шапат,
у мрклом мраку током ноћи
угледам те као сенку
вечног дивљења победнику који се предаје.
Спуштам поглед,одајем почаст јер и без мача постоје хероји које славити треба,
не плачем,гласно се смејем из гордости
јер си предају прославила осмехом
без речи,и тако постала вечни победник.