Ноћас си се ушуњао у мој сан
и тамо заспао.
Док сам те грлила,
ја у сну нисам спавала.
Гледала сам те жељно,
док ми је рука пратила покрет твог дисања,
а врат упијао дах
који се тихо разливао око мене.
У том сну
ја нисам спавала
и нисам желела да будем пробуђена.
Дан: 6. септембар 2025.
Saša Milivojev – ZAHVALNICA
Saša Milivojev
ZAHVALNICA
Hvala Ti, Bože,
što si mi darovao
dušu, pamet i glas,
glasom put,
a putem duše – saputnike,
da u svakoj reči odzvanja:
Tvoje ime.
Ti si Onaj koji je znao
svaku moju grešku
pre nego što sam je učinio,
svaki trenutak
kada sam bio daleko od Tebe,
i svaki drhtaj srca koji sam skrivao.
Hvala Ti za one što čitaju,
za one što odbacuju,
za one što me vole u tišini,
i za one što me kamenuju u buci,
jer i njih si Ti uvezao u moje rečenice.
Ko pročita i jedno slovo –
njegov dah je već svedočanstvo,
njegovo oko već je ogledalo
Tvoje volje,
njegova duša već je most
između Tebe i mene.
Ti si učinio da ne pišem za sebe,
već da svako slovo
bude svedočanstvo Tvoga daha,
iskra što razdvaja laž od istine,
trag u pustinji koji vetar ne briše,
već ostaje da pokaže put
onome ko luta između svetlosti i tame.
Zahvaljujem onima što me vole,
jer ljubav je Tvoja senka.
Zahvaljujem i onima što me mrze,
jer mržnja je samo nerazumljiva glad za Tobom.
Ti što spajaš robove i knjige,
Ti što saplićeš misao
da bi pala pred Tvoju istinu,
učini da svaka moja misao bude
Tvoja poruka,
učini da svaka moja reč bude
Tvoj pečat.
I kad zaćutim,
neka govori pesak.
I kad potonem,
neka uzleti pero.
Jer ništa nije moje –
sve je Tvoje,
i svaka ruka što otvara knjigu
jeste Tvoja ruka,
i svako oko što klizi po slovima
jeste Tvoje oko.
Zahvaljujem Ti,
što me vezuješ sa čitaocima,
u ljubavi i u raspravi,
u svetlosti i u tami,
u istini i u zabludi –
jer sve vodi
samo ka Tebi,
i Tvojoj milosti.
.
Copyright © Saša Milivojev
萨沙•米利沃耶夫, Saşa Milivoyev, サーシャ・ミリヴォエフ, Sasha Milivoyev, साशा मिलीवोएव, Саша Миливойев, ساشا میلیووُیِف, Saša Milivojev, Σάσα Μιλιβόγιεφ, Sasa Milivojev, Sacha Milivoyév, Sascia Milivoev, Sasza Miliwojew, Sacha Milivoev, Sasha Milivojev, ሳሻ ሚሊቮዬቭ, Саша Миливоев, Саша Миливојев, ساشا ميليفويف
O K O
Poneka zabluda zamagli mi oko
dok životna čeljust telo mi mrcvari
pa zarije kandže ali ne duboko
da rana na srcu što duže krvari
Iz tame me nada ponekad doziva
al glas joj je tanan, ko da vene,gine
tražim joj obrise dok zora izbiva
da se mojoj duši kao dašak vine
Ne tražim oproštaj,ni ruku ni rime
jer ni Bog više ne silazi u blato
zapita se oko kuda i sa kime
zar mi od života više nije dato
Zaborav me grli bez mržnje i straha
kao raj i oganj što žive u meni
rasuće se poljem moja duša plaha
ko majušni zračak u hrastovoj seni.
autor
Jovica N.Đorđević
06 09.2025g.
ТЕСКОБЕ ВРЕМЕНА – КОЗИЋ САША
Тескобе живота ме гуше , изазивају страх у мени . Долазе из прошлости, а неке из садашњости.
Буне ме, буде тихи немир моје душе . Чекам их… животом ћу чувати образ , или оно што је остало од њега .
Мене и моју породицу . Они ми верују , не смем изневерити постулате младости , не смем изневерити , свој ћошак.
То сам ја. Он је у мени . Сада, кад сам на крају пута , то му дугујем . Дугујем му , себе.
Када све нестане , остаће само моје време . које ће причати приче уместо мене.