Месец: март 2021.

ЈЕСАМ ЛИ ТО САЊАО – Мирослав Мића Живановић



ЈЕСАМ ЛИ ТО САЊАО

Не знам тачно јесам ли те срео,
или сам то само сањао
и не сећам се је ли то јуче само грмело,
или су били авиони,
али знам сигурно
да због тебе страшно мрзим
ово време страдања и ову страшну годину.

Падају бомбе на наш град…
Тумарам од немила до недрага
без правца и циља,
без пута и путоказа,
као усред свемира.

Не налазим никог познатог,
ни драгог…
Само бледе сенке
непознате жене,
а онда журим да склопим очи
да те у сну љубим
сред овог немира.

Настави са читањем “ЈЕСАМ ЛИ ТО САЊАО – Мирослав Мића Живановић”

МУЗИКА – Радмила Бајић

Радмила Рада Бајић је истакнути вокални солиста. Живи и ради у Крушевцу. Најчешће  сарђује са оркестром Душана Дуце Пејчића. Снимила је велики број плоча за “ДИСКОС” и “ЈУГОДИСК”. Имала је и има одличну и дугогодишњу сарадњу са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Учествовала је у култном програму овог удружења “5 ПЕСНИКА И ВИ”. Уживајте!

Настави са читањем “МУЗИКА – Радмила Бајић”

23 ГОДИНЕ ПОСЛЕ – ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

Поштовани песници,

Данас, 23 године после НАТО агресије на Србију, позивамо Вас, да ако имате таквих песама, желите да их објавите и спремни сте да их објавите без ауторског хонарара, то можете и учинити на овом сајту (www.poezija.rs) у категорији ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ. Постављањем своје поезије, сагласни сте да Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ од приспелих песама одабeре најбоље и објави их, кад се за то стекну услови, у Часопису ПоезијаСРБ као специјални додатак, односно зборник родољубиве поезије под радним називом САМО ЛЕТИ, без новчане накнаде за ауторска права. Свако од песника заступљених у зборнику САМО ЛЕТИ, добиће тај дадатак, односно цео часопис ПоезијаСРБ  број 16. у пдф-у бесплатно на свој мејл.

САМО ЛЕТИ

САМО ЛЕТИ
КО СЕ РАДУЈЕ ТВОМ ЛЕТУ
ПРОЛЕЋЕ ЧЕКА ПРЕД ВРАТИМА
ДЕЦА ПЛАЧУ У КОЛЕВКАМА
МЛАДИЋИ ГИНУ У ШУМАМА

НЕМИР У ДУШАМА
СРЦА НЕМИРНА

САМО ЛЕТИ
КОНДОРЕ ЦРНИ

ПАТЊУ КОЈОМ ГУШИШ
БОМБЕ КОЈИМА РУШИШ
ЗАБОРАВИТИ НИКАДА НЕЋЕШ
А УМРЕЋЕШ

Настави са читањем “23 ГОДИНЕ ПОСЛЕ – ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ”

AMAE (iz istoimene zbirke poezije)

Japanska čežnja za spajanjem

Nosiš je kroz sebe, inkarnacijama

Susreti na svetoj planini Fudži

Posete ribarskim selima

Cvetni dezeni kimona, što lako skliznu sa tvojih ramena

Pri svakom susretu

Nago i glatko telo devojčice, bez ožiljaka

bez tragova starenja

iako, srećemo se inkarnacima

Ta tvoja suluda žudnja za spajanjem, ta AMAE

Ostavila je u meni znak potrage u drugima koje sam sretao

Na svojim lutanjima po Japanu

 

LIRA (iz zbirke poezije AMAE)

U neke večeri, kada poželim da si tu

sviram liru.

To nije antički instrument, čak i ne liče.

On je poseban, zbog tebe sam ga smislio.

Ima više od osam oktava,

ima mogućnosti anđeoskih glasova.

Krešendo koji ti omogući da putuješ galaksijama, kroz vreme.

Donje registre sam namerno ukinuo, tu muziku sfera zbijanja

gde ljubav prelazi u patnju

iako je prvobitno postojala, svesno sam je ukinuo.

Ipak

nedostaje mi samo jedan ton, koji otključava svih sedam kapija.

Uporno ga tražim, danima.

Ključ za tebe, sakriven duboko u meni.

 

Broj i munja

 

Kroz zidove tutnje, zvuci oluje.
Rasplamsao se plamen nadanja;
I senka brojeva, lagano nas stiže,
miris greha, kao da nas čuje.
 
Broj je avet, kad se niže.
U bezbroj utroba, iskvarenih moći,
čije kočije u vasionu diže,
bedevija divlja, crnja i od noći;
 
Kroz uši se, sudba smeje;
Istresenih snova, u nemili plamen.
Ja sam pesnik, bez aleje –
u drugačijem, posađen kamen.

НЕПОСЛУШНА … Мајра Српкиња

Не пуштају ме да живим
Већ дуго палим свеће
Својом тамом ме гуше
Док отимају столеће!

И живим ко биљка што вене
Понекад ко река што ври
Румена крвца проливам
Поље док родно још зри!

A стиже пролеће бајно
И таму у наду боји
Птице доћиће смеле
Да им цвркуте бројим!

Запојаће молитве звуке
Без речи разумљиве
За сваког ко жели и хоће
Да заставу љубави вије!

И ово већ гњило срце
А душа милозвучна
Док својом тамом је гуше
Умире непослушна!

Крај овај горак баш боли
Док тражим што нема цену
Пронађох пустош међ’ својим
Сахранише још живу жену!

А ја и не знам да мрзим
Праштање једино прија
Земаљске још палим свеће
Звездано небо ми сија!

Мајра

Пронађи начин … Мајра Српкиња

Миладиновић Сандра Мајра
Мајра Српкиња

Узми ме онако срећну
Док се ко пахуља на длану топим
Ко кап се вина жељи довијам
Жеђ да утолим, тугу да скопним!

Узми ме ко сновиђење
Које би хтео да задржиш
По сваку цену да га пригрлиш
И чврсто чуваш док му служиш!

Узми ме док ниси попио
Шамар стварности ко врисак птице
И понеси ме у Рајске одаје
Где све на тебе и мене мирише!

Приђи ми кришом као лептиру
Да са крунице не одлелујам
Милуј ме дуго ко Сунце зрацима
Изгуби се ко река немирна бујна!

Узми ме срећо ко пупуљ пролеће
Обрадуј обоје тренутком вечности
Заведи мисли да поверују
Не, никад више у сутра исти!

Сањај ме жељно кад дан учили
Превиди јутром у силуети
Ма, узми ме док људи нису сазнали…
Пронађи начин да ме се сетиш!

Навек…

Анђелија Н. Петровић~поезија за децу

ДЕКИН САВЕТ

 

Пусти децу, нека нешто сеју
нека семе у руци осете,
није важно што ће да се смеју
они који, не схватају дете.

Нека саде, чак и наопачке
природа је све то уредила,
биљке увек према сунцу расту
а не скривен, смотуљак од жила.

Шта ће њима, та строга правила
која знају и људе да збуне,
пусти децу нек` та лица мила
полагано, своје срце пуне.

Пратим како, мала Катарина
тако нежно мази луткицу,
а до јуче та цурица фина
мало мало, донесе петицу.

Кад навале, велике врућине
а не могу сви ићи на море,
треба мало мозак да одморе
и та деца, попут Катарине.

Зато кад ми каже: хајде крени,
хајде деко испружи ми руке,
да удара где жели по мени –
деди дођу, то најслађе муке!

Настави са читањем “Анђелија Н. Петровић~поезија за децу”

SVEBIĆE (Izbor iz zbirke poezije Kameni vrt)

Projektujem sebe u budućnost
u kojoj nema talasa prošlosti
niti budućnosti
samo stanje
koje je protok
Svesti
o svemu.
(Za)Što je postojalo i šta postoji?
(Za)Što je zamišljeno i šta se manifestovalo?
Taj tok je neprekidan i ja sam njegov deo.
Sleđen a otopljen.
Osmišljen a spontan.
Početak i kraj istovremeno.