Kauzal

Nije ovo moja galaksija
Niti je ovo željeni Svemir
Neko se pritajeno uvukao u naše živote, moj
Ta nit seže sve od prapočetka
Ni mač Aleksandra Makedonskog ne može razrešiti ovaj čvor
a time bi bila osvojena istočna carstva, jedan neistraženi svet
Ovo je najljuće čvorište univerzalne niti
Tamo gde se život i večnost susreću
Mesto, gde će život od večnosti biti zauvek razdvojen.

Nemim pogledom koji se prostire kroz vreme
pratim taj proces.

 

Visits: 98
Today: 3
Total: 1517773

Nemi mimohod

U nemom mimohodu
prošli smo mi nekoliko puta.
I nema se šta zameriti našem rodu
jer, anđele na grudi prigrlismo
dok najmračniji od njih, tu odavno spava.

Mirise udisasmo tela zadihanih
svako u svom katarzičnom svodu
tela smo osećali samo tuđa,
uvek nemi, uvek u mimohodu.

Kada je došao trenutak sažimanja
ničega više bilo nije.
Niti mirisa, niti sećanja
tek pregršt sumnji i pokajanja,
jednom rodu u njegovom nemom mimohodu.

 

Visits: 42
Today: 0
Total: 1517773

Anima Mundi

Kad poslednji udah ispuni moje grudi
želeo bih da me zagrli ONA, nikako Lilit.
To bi značilo da sve naše ljubavi, nisu bile skrivene mržnje
zbog rana koje nosimo od trenutka svoga nastajanja
a kog’ pamti i kosmička prašina.
Tada bih znao da svaki dati mi poljubac, nije bio smrtni ujed
a milovanje, kidanje mesa u međusobnoj agoniji.
Čekao bih zatim, da uplovimo u mirne vode Akaše
nikako u sumporne vode Stiksa,
čija bi isparenja samo pojačala halucinaciju izazvanu životom;

U ovoj, čudnoj zemlji.
U ova, čudna vremena.
Želeo bih da me za kraj, zagrli samo ONA .

 

Visits: 23
Today: 0
Total: 1517773

MIMEZIS

Onakva, kakva bi trebala da budeš

Zamišljam te

To jesi ti

Osećam

Festival cvetanja trešnje u Japanu

Hladne ulice megapolisa

Huk Nijagarinih vodopada

Slike prate događaje, iznutra gradim celinu

U odrazu lika dok sebe gledam

tebe vidim.

Prisećam se odavno zapisanih misli:

„početak i kraj, istovremeno…“

Svaki naš tren je novi kosmički početak

Kroz tebe, kraj ne postoji

Spojeni, smislu pridodajemo uvećanje.

Visits: 46
Today: 2
Total: 1517773

O bitku

Čitam Kjerkegora, “Dnevnik zavodnika”

filosofske besmislice.

Podići nagon na nivo umetničkog, pod okriljem samosvesti?

Čitam i svoje dnevnike, kroz slike.

Tu mi smisao izmiče, takođe.

Kritikujući ljudsko u sebi, ipak

izlazim iz bitka.

Čitam i tuđe pesme

kao svoje,

sve prekinute niti

života.

Osećam,

kako je svako od nas

samo na čas,

zaledio

tok

svom zemaljskom prisustvu.

Visits: 129
Today: 1
Total: 1517773

Apatrid

Ne tako davno, putovao sam vozom za Hamburg

Preko Praga, Varšave i Berlina

Na peronu me majka pitala:

“Putovao si Transsibirskom rutom?”

U sebi, nisam se mrdnuo sa mesta.

Ne tako davno, nisam se pomerao sa svog „Mesta moći“

nedeljama.

Bio sam svugde, obišao svet

silazio u Had i iznova vaskrsavao, nebrojeno puta.

Dok nisam uvideo besmislenost te igre i ostao u Sebi.

Ne tako davno (možda je to bilo i danas, nešto ranije?)

Prestao sam koristiti utlevel, pasoš i putovnicu

Razumeo sam govor ptica, reke i lišća u krošnjama stabala.

Misli, sebe celog, mogao sam premeštati na različite meridijane

po želji.

Prestao sam razmišljati o Putu.

Iako, On se događa kroz celo moje zemaljsko prisustvo.

Samo sam ja prestao beležiti detalje,

i obraćati pažnju na saputnike.

 

Visits: 287
Today: 2
Total: 1517773

KAIZEN Emotikon

Čekam da mi saspeš, sve

u lice, kako i dolikuje.

Sve radosti i patnje, i poneku mudrost.

Kao kafu za poneti

mada, šta će mi sve to?

U izobilju je toga i kod mene.

Ponajviše treša, kog nisam ja i nije od mene

karmom mi udeljeno.

Niče pojačao suludom izjavom:

Amor Fati – Prigrlite sudbinu!?

Koji narativ izgubljene celine..?

To, večito grljenje nečega što uporno izbegavate?

Danas razmišljam samo o grlatim i slepim prirubnicama.

Tako nalaže KAIZEN.

Emotikonima popunjavam praznine

potpunog života,

jedne izgubljene prestonice.

 

Visits: 51
Today: 0
Total: 1517773

Okamova oštrica

Da se povredimo, međusobno

nemoguće je.

Već smo utrnuli iznutra, na nadražaje.

Sveta.

Ideja.

Ostao je izbor

najjednostavniji moguć

pod uslovima trajanja

bez Ajnštajnovih uticaja na prostor i vreme

bez Hajzenbergovog principa neodređenosti.

Bez polova planetarnih, magnetnih, ma kakvih.

Jednostavno je najbolje ali, kako znati da nam se događa?

Desiće se samo od sebe, kao i sve ostalo do sada što pamtimo.

To, što smo zajedno odavno odsanjali i pre ove večnosti

u koju uranjamo.

Visits: 30
Today: 0
Total: 1517773

Još jedan dan na Itaki

U smiraje neke, samo more čujem

u daljini

bubanj

što odzvanja u ritmu veslača, Karaka galije

Nemir tad osetim što mami dubinama znanim…

(gde odbačene, počivaju Scila i Haribda)

Dal’ na moru il’ bitkama nekim, radost izgubih?

U smiraje neke, kad već  Sunca nije

pojave se mirisi i zvuci, i toplote bljesak

talasi o hridi što se lome

(to Posejdon sa Olimpa, u pučine bezdan skače

praveć pri tom gromoglasam tresak?)

gazeć’ vlažan pesak shvatam, da Itaka, isto tako tone.

Sad, da mene nema i nas da nije

sve bi bilo isto, držim.

Za godina tristo, ili milenije…?

Prebrzo se s’mora vratih, vučen Itakinom srži!

Ili, bolje da sam tada na pučini ost’o, da l’ bi sve bilo isto?

Želeo je Odisej biti, od života brži

svetost, slava sve što se zasluži

kao Sparte onih, s Termopila, tristo…

Visits: 33
Today: 0
Total: 1517773

Quod licet Iovi, non licet bovi.

Morao sam osvojiti tvoju trvđavu, ne pitajući za cenu

na način, kako je Odisej osvojio Troju.

Samo je trebalo čekati, dovoljno dugo

Spremio sam ti i danajske darove,

koje ne možeš  odbiti.

Koji će ti dobro doći na tvom putu inicijacije

Trojanskog konja, samo prosleđujem

zbog tebe mi je dat, privremeno

na čuvanje.

(Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu.)

 

Visits: 171
Today: 0
Total: 1517773