O bitku

Čitam Kjerkegora, “Dnevnik zavodnika”

filosofske besmislice.

Podići nagon na nivo umetničkog, pod okriljem samosvesti?

Čitam i svoje dnevnike, kroz slike.

Tu mi smisao izmiče, takođe.

Kritikujući ljudsko u sebi, ipak

izlazim iz bitka.

Čitam i tuđe pesme

kao svoje,

sve prekinute niti

života.

Osećam,

kako je svako od nas

samo na čas,

zaledio

tok

svom zemaljskom prisustvu.

Visits: 11
Today: 11
Total: 1266394

Apatrid

Ne tako davno, putovao sam vozom za Hamburg

Preko Praga, Varšave i Berlina

Na peronu me majka pitala:

“Putovao si Transsibirskom rutom?”

U sebi, nisam se mrdnuo sa mesta.

Ne tako davno, nisam se pomerao sa svog „Mesta moći“

nedeljama.

Bio sam svugde, obišao svet

silazio u Had i iznova vaskrsavao, nebrojeno puta.

Dok nisam uvideo besmislenost te igre i ostao u Sebi.

Ne tako davno (možda je to bilo i danas, nešto ranije?)

Prestao sam koristiti utlevel, pasoš i putovnicu

Razumeo sam govor ptica, reke i lišća u krošnjama stabala.

Misli, sebe celog, mogao sam premeštati na različite meridijane

po želji.

Prestao sam razmišljati o Putu.

Iako, On se događa kroz celo moje zemaljsko prisustvo.

Samo sam ja prestao beležiti detalje,

i obraćati pažnju na saputnike.

 

Visits: 227
Today: 0
Total: 1266394

KAIZEN Emotikon

Čekam da mi saspeš, sve

u lice, kako i dolikuje.

Sve radosti i patnje, i poneku mudrost.

Kao kafu za poneti

mada, šta će mi sve to?

U izobilju je toga i kod mene.

Ponajviše treša, kog nisam ja i nije od mene

karmom mi udeljeno.

Niče pojačao suludom izjavom:

Amor Fati – Prigrlite sudbinu!?

Koji narativ izgubljene celine..?

To, večito grljenje nečega što uporno izbegavate?

Danas razmišljam samo o grlatim i slepim prirubnicama.

Tako nalaže KAIZEN.

Emotikonima popunjavam praznine

potpunog života,

jedne izgubljene prestonice.

 

Visits: 32
Today: 0
Total: 1266394

Okamova oštrica

Da se povredimo, međusobno

nemoguće je.

Već smo utrnuli iznutra, na nadražaje.

Sveta.

Ideja.

Ostao je izbor

najjednostavniji moguć

pod uslovima trajanja

bez Ajnštajnovih uticaja na prostor i vreme

bez Hajzenbergovog principa neodređenosti.

Bez polova planetarnih, magnetnih, ma kakvih.

Jednostavno je najbolje ali, kako znati da nam se događa?

Desiće se samo od sebe, kao i sve ostalo do sada što pamtimo.

To, što smo zajedno odavno odsanjali i pre ove večnosti

u koju uranjamo.

Visits: 18
Today: 0
Total: 1266394

Još jedan dan na Itaki

U smiraje neke, samo more čujem

u daljini

bubanj

što odzvanja u ritmu veslača, Karaka galije

Nemir tad osetim što mami dubinama znanim…

(gde odbačene, počivaju Scila i Haribda)

Dal’ na moru il’ bitkama nekim, radost izgubih?

U smiraje neke, kad već  Sunca nije

pojave se mirisi i zvuci, i toplote bljesak

talasi o hridi što se lome

(to Posejdon sa Olimpa, u pučine bezdan skače

praveć pri tom gromoglasam tresak?)

gazeć’ vlažan pesak shvatam, da Itaka, isto tako tone.

Sad, da mene nema i nas da nije

sve bi bilo isto, držim.

Za godina tristo, ili milenije…?

Prebrzo se s’mora vratih, vučen Itakinom srži!

Ili, bolje da sam tada na pučini ost’o, da l’ bi sve bilo isto?

Želeo je Odisej biti, od života brži

svetost, slava sve što se zasluži

kao Sparte onih, s Termopila, tristo…

Visits: 22
Today: 0
Total: 1266394

Quod licet Iovi, non licet bovi.

Morao sam osvojiti tvoju trvđavu, ne pitajući za cenu

na način, kako je Odisej osvojio Troju.

Samo je trebalo čekati, dovoljno dugo

Spremio sam ti i danajske darove,

koje ne možeš  odbiti.

Koji će ti dobro doći na tvom putu inicijacije

Trojanskog konja, samo prosleđujem

zbog tebe mi je dat, privremeno

na čuvanje.

(Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu.)

 

Visits: 153
Today: 0
Total: 1266394

Još jedan dan na Itaki

U smiraje neke, samo more čujem

u daljini

bubanj

što odzvanja u ritmu veslača, Karaka galije

Nemir tad osetim što mami dubinama znanim…

(gde odbačene, počivaju Scila i Haribda)

Dal’ na moru il’ bitkama nekim, radost izgubih?

U smiraje neke, kad već  Sunca nije

pojave se mirisi i zvuci, i toplote bljesak

talasi o hridi što se lome

(to Posejdon sa Olimpa, u pučine bezdan skače

praveć pri tom gromoglasam tresak?)

gazeć’ vlažan pesak shvatam, da Itaka, isto tako tone.

Sad, da mene nema i nas da nije

sve bi bilo isto, držim.

Za godina tristo, ili milenije…?

Prebrzo se s’mora vratih, vučen Itakinom srži!

Ili, bolje da sam tada na pučini ost’o, da l’ bi i tad sve bilo nam isto?

Želeo je Odisej biti, od života brži

svetost, slava sve što se zasluži

kao Sparte onih, s Termopila, tristo…

Visits: 93
Today: 0
Total: 1266394

Gambit

Sada, pošto si u centru

crno belih polja, mogućnosti

na ponuđenu žrtvu, pijuna da primim

ne mogu.

Ponuđenog konjanika, čuvara ili tvrđavu

bez emocija

čisto kao trampu, čisto da se vidi

da imam i ponešto mogu

da je puno figura u igri

i da svi zauzimaju svoje mesto

dok lagano, padaju jedna za drugom

do samog kraja…

Tako sam oduvek započinjao partiju šaha

nudeći Damin gambit kao prečicu…

Čitav vek to više nije moderno

mada, figure i dalje doprinose igri

po prethodno, utvrđenom im rasporedu.

 

Visits: 211
Today: 0
Total: 1266394

ATMAN

Darove od Tebe primih

sveznanje

svesećanje

jedinstvo svih različitosti.

“Suza moja roditelja nema”

Vladika Njegoš kada kaže, na to misli

jer kroz Tebe je samo milost.

Tako da je neizrecivo mada, toliko žudim

da Ti to saopštim.

 

Ostao je logos, bez odgovora

paralisan.

Mislima pratim pokrete

energije u tkanju, njihove oblike talasa

dok se manifestuješ kroz sve.

 

Istovremeno

događaji račvaju vreme u svim pravcima.

Istovremeno

udahom, pojačavam Tvoje prisustvo.

 

Visits: 144
Today: 0
Total: 1266394

Taj, dah u vremenu

što mi se otme

iz dubina, usrdnih

koje spajaju svetove, ipak

podeljene

Smrtne im tišine, što generacijama

gde svedok sam nemi a ipak, učesnik u svemu.

Da Kajina za kaznu zapišem

Avelja da pronađem, ne mogu

Traje taj usud u meni

Traje i tuđi, u njima

Život dok se odvija, na način

da se njegovi tokovi ne razumeju

ni smisao, ni Bude utrnuće

Sve dok se ne upozna izvor

gde patnja prestaje.

Visits: 42
Today: 0
Total: 1266394

Pletenice

Miris prostora kojim se krećem
nosi tragove tek oprane kose,
duge
raspletenih kika,
kojima sam brisao oči i lice
Čuvara reke na liticama planina.

Dolazi Kraljevski trenutak kog  dugo iščekujem.
Naseljen mirom
koji je zamrznuti pokret,
misli
neuhvatljivih raspoleoženja
čujem ga kao duboki huk reke
čija je površina mirno jezero.

Onda se naselim Apsolutom
i čekam
nedočekano.

 

Visits: 114
Today: 0
Total: 1266394

Lady of vine

Grla suvih

vinom, ispirasmo naša

nepca.

Noćima

i za dana dugih

da damar ti nađem

igrasmo se čedno, igara nam znanih

igrasmo se, kao da smo deca.

Pored reke, što sa Alpa

pahulje i trave sa sobom donosi

nozdrve rastačem mirisom  trešanja,

očima te mijem, pogledima ljubim

s’ mirisima Alpa u rasutoj  kosi.

Dok prste umačem u ostatke vina

u talase reke kao da uranjam,

s’ kapljicama bistrim što naliče rosi,

sve sam više budan

a sve više sanjam.

Miris tvoj dok rastačem u nozdrvama svojim…

 

Visits: 167
Today: 0
Total: 1266394

Kako dišem

Video sam

od žene bedra kako dišem.

Dva pod jezik sebi mećem

po dva na obraz razmazujem

a  onda

okom, po njima predele rišem.

Videh i to

kako u soli razmazujem glavu

kako cvili procep u meni

praveći boju želje

i u glasu mi boju plavu.

Video sam

koko su uši moje

s tri prsta razmaknute.

Video sam

od žene skute, nedirnute.

 

Visits: 189
Today: 0
Total: 1266394

Pod maskama

Maske naše žive

od trena, kada je prestala Hiperboreja.

Tragovi slavnih života

odjekuju

izgubljene prošlosti u nama,

Umesto lica svojih, tada smo ih prvi put

stavili.

To ne beše, plemenita nam dobrota

već su se u nama takvi damari javili,

znak naše smrtnosti

naših, ljudskih života.

Od tada

menjasmo ih kroz vremena razna

preobražavasmo stanja svoja,

razmenjivasmo boje i dahove

dok tuđa lica behu nam sablasna,

nikom sebe ne predavasmo,

posustajali nismo,

samo ako treba i to samo,  na mahove.

Tako nam prođoše čitavi vekovi

dok smo kroz ljudske živote tinjali.

Umesto bića, oblike smo preuzimali

u tome istrajavali, samo nehotice  sebe menjali.

Samo smo jedno drugo oduvek čuvali

oduvek, sa maskama jedno drugo smo imali.

Visits: 755
Today: 0
Total: 1266394

Iznutra bdim

U drugim gradovima se iznova srećemo.

Moraju biti stari i sa kamenim zidinama.

Moraju biti mediteranski ili

mogu biti bilo koji…

Može to biti Karkason a mi katari, svejedno.

Samo da smo zajedno, samo da smo svoji.

Tako najlakše uplovimo u vremena

koja su na nama ostavila trag.

Nakon prolaska svih, epoha ovih

predamnom kloneš tako što me na grudi sviješ,

od želje tela i vrele krvi

od toga, koliko sam ti drag.

Ja svoju strast za večnim životom u potaji skrivam.

Sretnem te miran, miran sa tobom uvek bivam.

Dok miris tvoj u grlu osećam

drhti u meni strepnja da se ne izgubim mada,

svaki trenutak naš u tišini, samo to i predosećam.

Posmatram,

Damaklov mač što se nad našim glavama vije

dok iznutra, ja za nas bdim.

Oduvek, kroz vekove nas udvoje osmatram

i uviđam, da me niko do sad tako voleo nije

nije, kao Ti.

Visits: 138
Today: 0
Total: 1266394