Аутор: SandraM

НЕСРЕЋИ САМ ДАЛА ИМЕ СРЕЋЕ…Миладиновић Сандра Мајра

 

НЕСРЕЋИ САМ ДАЛА ИМЕ СРЕЋЕ
Несрећи сам дала ими среће
Кад неће нек неће, нека се окреће
Проћи ће ко мутна река ил олује
само душа ова да ми не болује…
Кад боље схватим ту несрећну бит
Окренем и коју реч у њену корист
Лествама се спустим дубље ка понору
Косе да јој чешљам, да јој мрсим вољу!
Упутим се тако одајама тајним
Где никада нисам била и не памтим
Погледам у очи одважно а тихо
И несрећу питам кога воли притом?
Љута и зловољна, чини ми се кивном,
Ко да сам јој нашла Ахилову пету
Па несрећа жури невољна, нестална,
И тера ме жустро ко своју освету!
О то сам и хтела, невољо несрећна,
Да се заборавиш, збуниш и постидиш,
Можда и нестанеш једном и засвагда
И никада више Тужном ме не видиш!
А опет да није тебе и твог крила
Загрљаја тешког што прелама кости
Остала бих сенка што лута без циља
Завидела Сунцу и јутарњој роси!
Зато САМ ТИ ето дала име СРЕЋЕ
Кад неће нек неће, нека се окреће
Проћи ћеш ко мутна река ил олује
само душа ова да ми не болује!
Мајра

 

ПИЈМО У ТО ИМЕ… Миладиновић Сандра

2. место у категорији одрасли песници – ЉУБАВ И ВИНО 2022.


ПИЈМО У ТО ИМЕ…

Ко не зна да љуби
Тај живео није
Нит је вина пио
Макар га препио
Ко не зна да воли
Тај ходио није
Земљом како ваља
Већ се споводио!

Ко да  тако није
Срж Господњег дара
Срљао махнито
Корбачем кроз мрак
Ко да се напио
ватре самог Хада
Ни себи признао
Да милује зрак!

Ко заспао није
Крај топота била
Ког силније љуби
Из даха у дах
Осетио није
Анђеоска крила
Што га храбро носе
Кроз звездани прах!

Сви рођени јесмо
Да волимо силно
Док следимо струје
Што нас јаче вуку
Кат-кад заглавимо
Стењем убојитим
Па грлимо страсно
Невољену луку!

Тако залутали
Често остајемо
Времешни вечности
Непознати души
А можда тај живот
Што желимо силно
Мимо нас пролази
Док све нам се руши?!
Настави са читањем “ПИЈМО У ТО ИМЕ… Миладиновић Сандра”

СИРОТИШТЕ … Мајра

Зашто не знаш да волиш
Улудо трошиш дане
У трку кораке губиш
Ко неке згубидане?!

Зашто не знаш да љубиш
У ноћи злато кујеш
Шаке ти пуне звезда
Ал’ ти се земаљским трујеш?!

Зашто не знаш да плачеш
Ко лава да потеку
Две сузе искрене, миле,
Што би надмашиле реку?!

Зашто не знаш да дајеш
Онда кад Бог ти иште
Умилно даре ти пружа
Ти градиш сиротиште?!

Зашто се не покајеш
Ко трава под снегом болна
Док сања пролећа дашак
да ниче нежно уз звона?!

Сандра Сања Мајра Миладиновић

ЈЕЦАЈ ДУШЕ … Мајра


ЈЕЦАЈ ДУШЕ ….Мајра

Само ми ви туђини
Склоните руке са њега
Тако вам оне задње трунке људскости
Тако вам оне некадашње топле коре хлеба!

Удаљите се, не гледајте га
Још више лажно не милујте
Само му ви до јуче браћо по крви
Бар одступницу дајте и док одлази
ви ликујте!

Не питајте га ништа и
не палацајте поганим језицима
Нек вас бар упамти по зрну доброте
Бар толико му дајте из задњег даха
Самилости, из душе јецаја!

Сандра Сања Мајра Миладиновић

Посвећено изгубљеном српском .народу

НОЋНЕ ПРИНЦЕЗЕ – Сандра Сања Мајра Миладиновић

 

 

НОЋНЕ ПРИНЦЕЗЕ

Десно од тебе ко да ме нађе
Кад живим негде далеко на небу
Лево од тебе ко да ме види
У срцу твоме тек да загребу….

Како да објасним ноћи да свиће
Кад  гледа у будне очи што броје
Милион звезда пред нама лебде
А многи и не слуте да постоје!

А ми смо горе редовни гости
И наше место је на балкону
У друштву небеских светлих метреса
Вечности не дамо ни једну бору!

Ни дах што шапће, ни миг што шара,
Не могу од нас да  се скрију,
Многи би рекли да све је шала
А само из погрешне чаше још пију!

Настави са читањем “НОЋНЕ ПРИНЦЕЗЕ – Сандра Сања Мајра Миладиновић”

Моја Србијо бојиш ли се ?…Мајра

МОјА СРБИЈО… БОЈИШ ЛИ СЕ?

Не постоји океан довољан за “грех”
Што не следих вође слепо бахате
Док браће и сестре за скут им се хваташе
Остадох да молим Бога и сахате!

У галопу прођоше сви млади дани
А да не упознадох искреност и срећу
Тек по нешто злата из руку ми отеше
Са самоћом шетах уз љубави свећу!

И никоме не бех ни драга, ни мила,
У очима видех пожуду за страшћу
Зато сам се давно, баш одавно скрила
Од свих тих погледа тренутка за влашћу

Јер власт, свака власт је гнусна,
Свака власт ти душу пробада ко ножем
И слободу праву тихо одузима
А ти би да љубиш јер прошло је подне!

А ти би да волиш искрено из душе
И сва поља родна и нечије очи
Ти би да им душу предаш безрезервно
Ал’ се ипак рађе одзиваш самоћи!

Јер мало је оних што знају да воле
Сем да кључевима прокоцкају време.
О једина моја бојиш ли се ко ја
Да смо обе само усамљене жене?

Сандра Сања Мајра Миладиновићa

Живот без љубави… Миладиновић Сандра

 

 

 

ЖИВОТ БЕЗ ЉУБАВИ

Да нема снова не бих те знала
Без вере ја бих давно заспала
Свакодневица би ме опила тихо
Очи без сјаја, без смисла мисао!

И шетала бих као по жици
Док испод амбис дубоки зјапи
Да нема тебе били би исти
Ко пресликани сви моји дани…

Нестала бих увек кад прођеш
Да својим гласом дан ми обојиш
Знам не би могла то да поднесеш
Што и не слутим ни да постојиш

А мој би осмех ко привиђење
Остао безначајан за свету слику
Што воли вечност и бит те жене
Где снена дише у вечном лику…

Овако дани с’ тобом су дражи
И кад су олујни и тако болни
Да нема тебе многи би знали
Да нисам жива, и не постојим…

Баш као они!!!!

Сандра Сања Мајра Миладиновић

Ноћне принцезе … Миладиновић Сандра

 

НОЋНЕ ПРИНЦЕЗЕ

Десно од тебе ко да ме нађе
Кад живим негде далеко на небу
Лево од тебе ко да ме види
У срцу твоме тек да загребу….

Како да објасним ноћи да свиће
Кад гледа у будне очи што броје
Милион звезда пред нама лебде
А многи и не слуте да постоје!

А ми смо горе редовни гости
И наше место је на балкону
У друштву небеских светлих метреса
Вечности не дамо ни једну бору!

Ни дах што шапће, ни миг што шара,
Не могу од нас да се скрију,
Многи би рекли да све је шала
А само из погрешне чаше још пију!

Настави са читањем “Ноћне принцезе … Миладиновић Сандра”

РАНИШЕ МИ ТЕ ЗВЕРИ …Мајра Српкиња

 

Док корак пуштам
Мислима лутам
Острва мира за мене нема
И овај дан је тако чудан
Сивило неба то је копрена
Што простор гуши
Свет чини мањим
У души битку за битком бијем
Побегла бих од саме себе
Ил кости скрила иза бусије
Где би крв пролила за род и груду
За родно небо и за слободу
Да би Милица родила ћери
Синове гајила по српској мери
Да би се чуле успаванке
И уздисаји безбрижне мајке
Да би див Марко косио поља
градио бране, због рода боља…
Сад шта ће бити роде мој,
врисак и сузе су лош спој?
Небом се сабље бритке бију
Видик ми страх и ноћ крију
А врагу би да уништим путе
Да браћи извидам рањене скуте
И танане нити у моћне преплетем…
Али немоћна сам свирепи свете!
Да вас проклињем
ни то не умем, љубав је света
ко разуме…
а да прећутим, ни то не могу
Па руке склапам к свевишњем Богу…

Опроштам вам док палим свећу
на светом месту или пољани,
то није важно, свето се брани,
крстом у себи заставом вијем,
не сејем пркос, нити га жањем
грешник се крије у вама па је
То што носите тек људски лик
Трик вам је паклен а ропац тих …
Савест
Знате ли шта она чини?

Мајра Српкиња

НЕПОСЛУШНА … Мајра Српкиња

Не пуштају ме да живим
Већ дуго палим свеће
Својом тамом ме гуше
Док отимају столеће!

И живим ко биљка што вене
Понекад ко река што ври
Румена крвца проливам
Поље док родно још зри!

A стиже пролеће бајно
И таму у наду боји
Птице доћиће смеле
Да им цвркуте бројим!

Запојаће молитве звуке
Без речи разумљиве
За сваког ко жели и хоће
Да заставу љубави вије!

И ово већ гњило срце
А душа милозвучна
Док својом тамом је гуше
Умире непослушна!

Крај овај горак баш боли
Док тражим што нема цену
Пронађох пустош међ’ својим
Сахранише још живу жену!

А ја и не знам да мрзим
Праштање једино прија
Земаљске још палим свеће
Звездано небо ми сија!

Мајра