Миладиновић Сандра Мајра
Мајра Српкиња
Узми ме онако срећну
Док се ко пахуља на длану топим
Ко кап се вина жељи довијам
Жеђ да утолим, тугу да скопним!
Узми ме ко сновиђење
Које би хтео да задржиш
По сваку цену да га пригрлиш
И чврсто чуваш док му служиш!
Узми ме док ниси попио
Шамар стварности ко врисак птице
И понеси ме у Рајске одаје
Где све на тебе и мене мирише!
Приђи ми кришом као лептиру
Да са крунице не одлелујам
Милуј ме дуго ко Сунце зрацима
Изгуби се ко река немирна бујна!
Узми ме срећо ко пупуљ пролеће
Обрадуј обоје тренутком вечности
Заведи мисли да поверују
Не, никад више у сутра исти!
Сањај ме жељно кад дан учили
Превиди јутром у силуети
Ма, узми ме док људи нису сазнали…
Пронађи начин да ме се сетиш!
Навек…
(Прочитано: 170 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.297.470 пута)
Одлична песма Сандра… Волим кад угледам твоју песму на http://www.poezija.rs
Полако ми се душа отима од окова туге! Иначе, када не пишем, страшно се лоше осећам! Волим поезију, уметност! Пуно Те поздрављам!