ДЕКИН САВЕТ

Пусти децу, нека нешто сеју
нека семе у руци осете,
није важно што ће да се смеју
они који, не схватају дете.

Нека саде, чак и наопачке
природа је све то уредила,
биљке увек према сунцу расту
а не скривен, смотуљак од жила.

Шта ће њима, та строга правила
која знају и људе да збуне,
пусти децу нек` та лица мила
полагано, своје срце пуне.

Пратим како, мала Катарина
тако нежно мази луткицу,
а до јуче та цурица фина
мало мало, донесе петицу.

Кад навале, велике врућине
а не могу сви ићи на море,
треба мало мозак да одморе
и та деца, попут Катарине.

Зато кад ми каже: хајде крени,
хајде деко испружи ми руке,
да удара где жели по мени –
деди дођу, то најслађе муке!

Анђелија Н. Петровић