ЗЛА ВРЕМЕНА

ЗЛА ВРЕМЕНА

Зла времена намножила хуљу
Незнање се као коров шири
Склонише се умни и паметни
Да пропусте безбожнике, руљу.

Време глође све што ваљало je
Безбожје се множи немилице
Мили Боже помози нам сада
Можда више не треба никада.

На раскрушћу два супротна света
Доброти се руга људска злоба
Чини јој се да је дошло време
Да доброти затре се и семе.

Само вера у још једно сутра
Може вратит осунчана јутра
Од светлости и сјаја доброте
Нечастиви беже од голготе.

Још времена мало остало је
Да се човек врати исконскоме бићу
Да из душе ђаволе протера
И вазда се радује Христовом крстићу.

Зла времена намножила хуљу
Ал' ће борба бити непрестана
Корову се на пут стати мора
Васкрсење је мисија  Христова.

Драгојло Јовић

KOPLJE

Crno koplje nebo rasporilo,

po bašti nam sad gamižu guje;

od straha se cveće zatvorilo,

sve miruje, ništa se ne čuje.

 

Gusta magla zapljusnula dole,

žutoj dunji zalomila grane;

po cvetu joj hladno inje sole,

svud je tama, nikako da svane.

 

Zalud pčela tumara po mraku,

od hladnoće lede joj se krila;

tužno sneva sad livadu svaku,

cvetno polje gde je nekad bila.

 

A gle čuda buknu milost sveta,

zgazi tamu i zle sile klete;

puče koplje sred mirisnog cveta,

opet pčele s cveta na cvet lete.

 

autor

Jovica N. Đorđević

 

ДАН ПОСЛЕ – Поетско-музички програм ПоезијаСРБ

У ресторану ПОРТА у Лазаревом граду, 29 јуна 2022. године у 19:00 часова одржан је поетско музички програм ДАН ПОСЛЕ. У програму у организацији Удружења песника Србије – Поезија СРБ са седиштем у Крушевцу наступили су песници: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Данијела Јевремовић, Дејан Петровић Кенац, Даница Гвоздеовић, Љиљана Тамбурић, Боривоје Бора Видојковић, Мирослав Мика Кркић, Бранко Ћировић Ћиро, Снежана Поповић, Мирослав Мирко Стојадиновић, Даница Рајковић, Градимир Карајовић, Живојин Манојловић, Миљко Шљивић, Богдан Радмановић, Аријана Хинић, Милосав Ђукић Ђука, Првослав Пендић Пенда и Стефан Кнежевић. Програм су музиком обојили музичари: Душан Дуца Пејчић и Бата Петровић, као и вокални солисти: Радица Симијоновић и Љубиша Боровац. Наравно и Градимир Карајовић је на музикама извео своју чувену Марину. Програм су водили: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Данијела Јевремовић. Награђене песме: ВИДОВДАНСКА ЗВИЈЕЗДА – Михаило Божовић и ВИДОВДАНСКИ САН – Љубиша Вујиновић и друге пригодне песме читала је Даница Гвозденовић. Програм је отпочео песмама на тему Видовдана наших преминулих чланова Мирослава Миће Живановића “ДАН ПОСЛЕ” и мр Ратка Тодосијевића Баће “ИЗ КОЛЕВКЕ НЕМАЊИЋА”. Наравно, Даница је прочитала и песму нашег члана Андреје Ђ. Врањеша коју је он написао и поклонио Граду Крушевцу.!

ВИДОВДАНСКА ЗВИЈЕЗДА – Михаило Божовић


ВИДОВДАНСКА ЗВИЈЕЗДА


Њене озарене
Бесконачне очи
Луташе равницом
У звјезданој
Видовданској ноћи

Уснама ријеч задржава
Док молитва нијема
Срце јој пара
И сјена сумње
На срце јој слети

На пустом пољу
Гдје мртве
Жива ријеч васкрсава
Стоји она
Окружена кругом
Горућих светковина

У један мах
Не познаде земљу
Гдје пало је срце
Слободног јунака

На рукама њеним
Зоре ће свитати
Јер она је сада
Вјечнија од свих

Кроз страдање ово
Живот нови ће потећи
Јер свјетлост твоја
Од мрака је јача

Њихов жиг
На плећима носиш
И нове звијезде
Из очију лијеш

Са светог поља
Ка небесима
Полетјеше јунаци
Тамо ће живјети вјечно
Јер једино Бог
Никог не одбаци
Настави са читањем “ВИДОВДАНСКА ЗВИЈЕЗДА – Михаило Божовић”

МОЈА СРБИЈА – Мирослав Смиљковић

МОЈА СРБИЈА

Србија је росно цвеће
И белутак на дну Мораве
Србија су славске свеће
Девојачке косе плаве

Србија је село моје
И узреле трешње ране
Све јесени златне боје
Рујна зора кад осване

Србија је звук свирале
И прoлeћне летње кише,
Шапат мајке крај кoлeвке,
Цветна башта што мирише

Сбија је и Косово
Лазарица древна стара
Песниково мудро слово
Родна њива што хлеб ствара

Србија је град Београд,
Историја наша славна
Муња која небом сева
Војводина, родна, равна…

Настави са читањем “МОЈА СРБИЈА – Мирослав Смиљковић”

ВИДОВДАН – Бојана Мицић

 

ВИДОВДАН


Газиместан је на истом месту, чека,
српски се народ спрема
да посети а и друге подсети
шта је Видовдан и колико је велики тај дан,
нама драгоцен.

Видовдан опеван у многим песмама,
наш Божур , наш живот,
после толико векова,
и даље је наша колевка
јер то је наша историја ,
то је наша постојбина.

И Божури опет цветају,
сваки ме цвет подсети
на мој Космет и
јер диван је то косовски цвет
нека га добро запамти цели свет.

Сећања навиру и по нека суза из ока се сјаји,
то Видовдан из моје душе се јавља
то Видовдан из мога срца
све поздравља.

И жељна је моја душа
свега што тамо ми оста,
Газиместан, Божур , Манастири и реке,
све тече, жубори и шушти лишће
али су сада неке шуме мени далеке.

Али , има дана,
биће наших дана,
залечиће Видовдан тих стотину рана,
јер Видовдан је име наше,
срце куца за тај дан
Видовдан је Љубав наша
тај косметски диван дан.

Славимо га,
не заборавимо га
јер Видовдан је
Косметски , српски велики дан.

Настави са читањем “ВИДОВДАН – Бојана Мицић”

Невена Терзић – ОПРОСТИ ВИДОВДАНУ


ОПРОСТИ ВИДОВДАНУ

Икону пребришем крвљу
Оца мога
И реч прекинута
Рани земљу.

Згрчена прећутаница
Носила је
Косовоско поље
И бол
Разливене душе;

Он моли и прети
Судбини и човеку
И још се само нада
Богу:
Да у свакој Сузи
Да у сваком грчу
Да у сваком трзају
Зна:
Отац је ту.

Отац ко отац-
Непробојан;
Снажан за Оно одвећ слабо-
Слаб за Оно одвећ јако;

Отац ко отац…
Прећутаница
У сулудој игри
Нерава
И гена:

Видовдан
Моли
Без речи
Само сузом
Моли,
И мишљу
Клечи.

Проклети отац
Шета речју
И гази
Земљу везану крвљу;

И Куне И моли И слутии
И греши
И на смрт се смеши;
Док Косово
Ћути
И у опомени
Грца
Страхотом:
-Овде савладао си
Бој са животом,
Оче
И суза твоја
Од стакла
Јача
Је од хиљаду речи.
Настави са читањем “Невена Терзић – ОПРОСТИ ВИДОВДАНУ”

ХВАЛА ПРЕЦИ! – Бранка Благојевић

ХВАЛА ПРЕЦИ!

Крв из ране незарасле тече
са извора мук-вјечности бројке,
хиљаду триста осамдесет девете,
Видовданске незаборав-бољке.

Крвав пир бјеше давног вијека,
а крв друмом и даље путује,
пут рањених дамара тугује,
жал и бол кроз срце човјека.

Јуна двадесет и осмог, сјенка
разлила се по Косову пољу,
жива рана засипана сољу
и јаука несмирива јека.

Вриједило је, хор душа рече,
док је свијета и вијека,
знамо да нам у венама тече,
хиљаду триста осамдесет девета. Настави са читањем “ХВАЛА ПРЕЦИ! – Бранка Благојевић”

Набој видовдански прашти и у дечјој машти – Снежана Марко-Мусинов

 


Набој видовдански прашти и у дечјој машти

 
Векови прођоше, уз тугу, бол, благослов…
Иверје традиције нашироко грандиозно расуше
Достојанством омеђеним историјским сећањима 
О вихорним варничним ратним збивањима
Видовданским, јунским, помен погинулима,
Да их памти постојана православна српска глава
А да још није сасвим симболима опстанка стасала за
Нивелацију истине, пре но Газиместанска сен мине.
Настави са читањем “Набој видовдански прашти и у дечјој машти – Снежана Марко-Мусинов”

СРБИЈО МОЈА – Дејан Петровић Кенац

 

СРБИЈО МОЈА

Сузе си своје вешто крила
Патњу која те дуго прати,
Слободу своју крвљу натопила
Стазама правде храбро корачала.

Сабљама ти секли ластаре младе
У окове ти гране стављаше моћни,
Пуцаше у тебе они што те мрзе
Отимаше, делише те људи злобни.

Кроз тебе сви су постали своји
Сви имаше више право на то,
Само су теби нокте кидали
Док си бранила међу и дом.

Моћници ти исчупаше срце из груди
Да те усмрте, да не постојиш,
Ал’ оста од Бога вена у спони
Ти данас живиш, поносна стојиш .

Многи пре ових желеше исто
Да те понизе, вазалном створе,
Од Бога поруку схватили нису
Сви су се распали док ти постојиш.

Зато бујај, цветај и расти
Вољена земљо, мајко и сестро
Нек ниче из семена у теби младост
Да ти донесе срећу и радост.

Ти само буди јака и храбра
Заливај корен нек живот буја
Не могу сотоне теби ништа
Док носиш у грудима веру, крст и Христа.
Настави са читањем “СРБИЈО МОЈА – Дејан Петровић Кенац”