ШАРЕНГРАДСКО ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ – ПоезијаСРБ

У организацији Туристичке организације Крушевца и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, дана 17.07.2022. године у Шаренграду одржано је “ШАРЕНГРАДСКО ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ”. У програму за децу и њихове баке, деке, тате и маме наступили су песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Миљко Шљивић и његова унука Лена Радмановић, Слађана Бундало, Мирко Стојадиновић, Саша Збиљић, Живојин Манојловић, Љубодраг Обрадовић, Богдан Јефтић, и Данијела Јевремовић, која је и водила програм. Присутне посетиоце Шаренграда у име организатора поздравио је Саша Збиљић, један од иницијатора за ово песничко вече. Фотографије су забележиле Ђурђија Обрадовић и Миљана Миладиновић –  ћерка Живојина Манојловића, а видео снимак догађаја Љубодраг Обрадовић. Уживајте!

КАД САМ БИО ДЕТЕ

Кад сам био дете,
желео сам да остарим,
а сад кад ме красе седе,
да сам дете сањарим…

Кад сам био мали,
сањао сам да одрастем,
а сад кад ми младост фали,
за тим данима жалим…

Кад сам био дете,
вукао сам шерпе по путу,
а сад ми прстом прете,
што кравату носим круту…

Зато децо, у одрасле не журите,
ни кад вас на то храбри мајка.
У нове игре, безбрижни јурите,
детињство је заувек бајка!

© Љубодраг Обрадовић


Настави са читањем “ШАРЕНГРАДСКО ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ – ПоезијаСРБ”

Анђелија Н. Петровић~поезија за децу

ЦРВЕНКАПА

Трагала сам за истином
знала шта је шума густа,
трагала сам и сумњала –
откуд вуку тол’ка уста!?

Док је мајка прерадила
нађох се у истом кошу,
црвенкапин пут сав прођох
по брдима и шипражју –

и упознах многе зверке
гмизавце и отровнице,
а ништа ме не уплаши
као тај вук са сличице!
Настави са читањем “Анђелија Н. Петровић~поезија за децу”

Анђелија Н. Петровић~поезија за децу

ИВАНОВА ЗАКЛЕТВА

Пише Иван причицу
о својој драгој мами,
мало пише па избрише
као да се срами.

Тема: Шта је мени мама
и сваком детету,
требало би да је биће
најдраже на свету.

Шта је мени, моја мама
него верна другарица,
сигурно да није само
добра, куварица.

Неки кажу, права дама,
а ја кажем: смешно је,
и да је назовем, сунцем –
за сву пажњу, мало је!

Ако будем мрзовољан
мами кажем извини,
ако двојчица ми падне
мама мени: не брини!

Зато бубам као лудак
и од себе дајем све,
не дам бригу мами на врат
у свој живот, кунем се!

Анђелија Н. Петровић

Настави са читањем “Анђелија Н. Петровић~поезија за децу”

ДОБРИ  КАМИКАЗА – Андреја Ђ. Врањеш


ДОБРИ  КАМИКАЗА


Добри камиказа ми у сну каза,
нећу да гинем за Цара,
заљубљен сам у трешњин цвет,
ако летети будем хтео,
тај  лет ће бити за цео свет.

Летећу на пчели из БОСУТА села,
бомба нећу и не желим бити,
из мог авиона,
по сновима дечјим,
од меда киша ће лити.

У  очима од суза,
још су биле Хирошима и Нагасаки,
слике од бола јаче.
Сетно ми рече, сад идем,
име му беше Хитаки,
из сна се одвезе
камиказа добри,
на мотору марке КАВАСАКИ.

Настави са читањем “ДОБРИ  КАМИКАЗА – Андреја Ђ. Врањеш”

DA LI POSTOJI – Biserka Stanojević

Da li samo u snovima,
Takve planete ima,
Gde nikad nema rata,
I tamo ne ide moj tata.

Da li postoji planeta,
Makar na kraju sveta,
Gde umesto raketa,
Mirisno cveće cveta?

Da li planete ima,
Gde nema vatre i dima,
Ni strašnih aviona,
Već čokolade i bonbona?

Da li ima planete,
Gde nije gladno ničije dete,
Gde nema bombi i granata,
Već mirno u kolevci
Spava nečiji bata?

PILE – Biserka Stanojević

Kuc, kuc, kuc
Kljuc, kljuc, kljuc
Kotrlja se jedno jaje,
Ti pogodi sada
U jajetu šta je?

To je malo pile,
S’ paperjem od svile.
Čudo se dogodilo,
Upravo se rodilo.

Već mu tesna ljuska bila ,
Sad proteže svoja krila,
Pa u majku koku gleda
I nespretno pre nju seda.
Savila se majka koka,
Gleda pile ispod oka,
Dal’ istina to je
Il’ je oko vara,
Stavila je na vrh kljuna
Naočare po dva para.

A kad veče tiho pade,
Zrna žita njemu dade,
Pod krila ga meka stavi,
Pa umesto poljupca
Kljucnu ga po glavi.

Iz prikrajka sve to gleda,
Šepuri se tata pet’o
Dobio je sina eto,
Sina, pile, nije šala,
Bogu hvala, Bogu hvala.

КУВАР И ЛИНГВИСТА и ПУСТА ПСОВКА – Драгослав Граочанкић

КУВАР И ЛИНГВИСТА Тата, хоћу да будем кувар, хоћу ону велику капу, више ми се свиђа од круне, зашто се због тога сви у кући толико буне?! Знам да би ти волео да будем лингвиста, али, зар не видиш да моја жеља за кувањем блиста – и да је сасвим чиста?! Није лингвистика мени мрска, … Настави са читањем “КУВАР И ЛИНГВИСТА и ПУСТА ПСОВКА – Драгослав Граочанкић”

КУВАР И ЛИНГВИСТА

Тата, хоћу да будем кувар,
хоћу ону велику капу,
више ми се свиђа од круне,
зашто се због тога сви у кући
толико буне?!

Знам да би ти волео
да будем лингвиста,
али, зар не видиш да моја жеља
за кувањем блиста –
и да је сасвим чиста?!

Није лингвистика мени мрска,
нити бих ја у њој био
задња рупа на свирали,
али волим да видим
како чорба прска
и како ме сваки њен
кушач хвали!

Може кувар бити и лингвиста,
може и лингвиста кувар бити,
могу и овце да буду на броју –
и вукови сити!

Ако се посрећи
измислићу нова јела
и нове слаткише –
шта ћеш више?!

Смислићу за њих лепе,
необичне речи,
видећеш да ћу тако
испунити и своју и
твоју жељу:
кувар и лингвиста –
много су бољи
кад се смељу!

Ба, VIII / 2017.
(c) Драгослав Граочанкић

ПУСТА ПСОВКА

Обећам свима
да више нећу да псујем!
Да ћу се бавити само Четрнаестим Лујем,
пчелињим брујем…
И да ћу тако своју бољу срећу
да кујем.

И сви ми поверују,
јер ја то обећах чврсто.
А онда ми се учини
да је све без псовке пусто…

Престану они да верују
и у друга моја обећања,
видим да ми дружина постаје
све тања и мања,
почну чак да ме се клоне
и да изводе друге фазоне.

И зато једнога дана,
да ме потпуно скрајнули не би
чврсто обећам… себи:
псоваћу сасвим ретко,
само кад буду могли
да ме чују
Робинзон и Петко.

Заблаће, VII / 2017.
(c) Драгослав Граочанкић

MAMICE / milka vukic v.

MAMICE / milka vukic v. . Razbudilo me Sunce veliko, Voza me baka polako, Automobili mnogo zure…… Zaboravili vozači koristiti trube. . Mamice, trci lisce, Masu mi grane… Sve je jutros drugačije, I prašina mi lice miluje. . Okice užurbano zmirkaju… Jos rukama vjetar zaustavljam… Ne zelim kišne oblake… Mamice, zadrži mi Sunce!

MAMICE / milka vukic v.
.
Razbudilo me Sunce veliko,
Voza me baka polako,
Automobili mnogo zure…
Zaboravili vozači koristiti trube.
.
Mamice, trci lisce,
Masu mi grane…
Sve je jutros drugačije,
I prašina mi lice miluje.
.
Okice užurbano zmirkaju…
Jos rukama vjetar zaustavljam…
Ne zelim kišne oblake…
Mamice, zadrži mi Sunce!

MOJ TATA / milka vukic v.

. Kad mi okice tatu ugledaju Razne vibracije se dešavaju, Grlo gromoglasno uzvikuje:… “Moj tata je kraj mene..”!!! . Plave okice ljubavlju procvjetaju, Rukice same ga miluju… Noge skaču u visine … Saka tatina sve miluje. . Pricam mu svasta bez predaha, Zagrljeni smo do mraka… “Moj tata mi je ljubav najveca… Beskrajna radost I … Настави са читањем “MOJ TATA / milka vukic v.”

.
Kad mi okice tatu ugledaju
Razne vibracije se dešavaju,
Grlo gromoglasno uzvikuje:
“Moj tata je kraj mene..”!!!
.
Plave okice ljubavlju procvjetaju,
Rukice same ga miluju…
Noge skaču u visine …
Saka tatina sve miluje.
.
Pricam mu svasta bez predaha,
Zagrljeni smo do mraka…
“Moj tata mi je ljubav najveca…
Beskrajna radost I sreca…”!

ПЕСМА О НЕДЕЉИ

Мораћу да отпевам о недељи песму Јер деца и људи је понајвише воле То је кажу дан кад се одмара од свега И Бог ваљда рече да тад нема школе Па и моја мама знам да сваког дана Гласно кука: кад ће тај викенд да дође Ал ми није јасно, што недељом виче: Да л … Настави са читањем “ПЕСМА О НЕДЕЉИ”

Мораћу да отпевам о недељи песму
Јер деца и људи је понајвише воле
То је кажу дан кад се одмара од свега
И Бог ваљда рече да тад нема школе

Па и моја мама знам да сваког дана
Гласно кука: кад ће тај викенд да дође
Ал ми није јасно, што недељом виче:
Да л ће икад овај глупи дан да прође?

Волимо недељу, породични дан је то
Сви смо кући нико, никуда не иде
Брат и ја се слатко играмо на компу
А падне и која на плеј стејшн приде

Тата је такође присутан тог дана
Новине прочита до последњег слова
Па с комшијом кафу развлачи до подне
Маштајући како ће да купи кола нова

И мами је лепо јер је ту са нама
Мада јој се гунђање из кухиње чује
„Чак ни данас не могу ја да будем дама!“
Мада мама понекад уме и да псује.

Ал је ипак срећна јер спрема за децу
И за свога мужа уморног од рада
Усисивач вуче, пајалицом маше
И кроз зубе цеди: убићу се сада!

Волимо недељу јер нам је баш лепо
Наша мама тада и колаче спрема
Па док веш машину кошуљама пуни
Церека се гласно јер тата већ дрема

Ето тако, недељом, лепо нам је свима
Волимо се, свађамо се, дружимо се страва,
Увече смо породично сви испред ТеВе-а
Само мама уморна од недеље спава.