Добродошли!
Уместо у екран што се брецаш,
боље неке рибице да пецаш.
Уместо што очи квариш,
боље је да нешто збариш.
На високо ти да пуцаш,
обруч ломиш када куцаш.
Нека постане ти норма
фантастична твоја форма.
И осмех нек ти лице краси,
да сви се диве таквом даси.
Свакојаки крокодили
к’о да бунике су пили.
Караконџуле и але
мисле да су сви будале.
А за себе да су шампиони,
Стаљини, Наполеони.
Свако верује у то што воли,
ал’ истина често боли.
У Азији дивљи пас
над пленом виси читав час.
У шуми хладној мрак и мук,
ту је предак Срба — вук.
На северу завејан је пут,
на дрвету ждеравац је љут.
Од рике да најежиш се сав,
то је пума — амерички лав.
А у савани подневни је сат,
и жирафа савија врат.
Има једна шталица,
у њој живи кравица,
лепа као краљица,
име јој је Марица.
Мари има телце,
несташно ко зверце,
нежно као перце,
име му је Ждерце.
А Кравица Марица,
богата млекарица,
млеко даје свима,
сто литара има.
Другарица Живка
стално Мари зивка,
да дође на кокице,
да проба и крофнице.
Ту је комшо Жика,
фотограф што слика,
сви знају за Жила,
има триста кила.
Ова сјајна дружина
живи живот прави,
а сад да се захвалимо
нашој дивној крави.
Магаренце Миша
плаче као киша,
изгубио Перницу,
пита учитељицу
како ће да пише,
не зна ни он више,
шта ће сад да ради,
све из ташне вади.
Од Пернице другарице
ни трага, ни гласа,
добила је ножице,
отишла до Лознице,
до зелене пијаце,
да пазари тиквице,
да направи питице.
После школског звона
вратила се она,
и то без пардона,
баш тамо где треба,
Миша игра, пева,
скаче све до неба.
Ником није рекла
зашто је утекла,
и да ли је тиквице
у рерни испекла.
Госпођица Перница
сад је жива, здрава,
истина ће испливати
једног лепог дана.
Сви нек знају, Бумбар Злаја,
познат рокер нашег краја,
основао првог маја
бенд из снова, прави баја.
Бумбар Злаја – бубњар страва,
бас гитара – Бубамара,
а пчелица певачица,
лепотица Тара.
За звучнике бригу брине
лептир Лепи Луле,
њега воле и салећу
све околне цуре.
Бумбар Злаја, драги моји,
има једну тајну,
заљубљен је до ушију
у осицу Лану.
Лану стално задиркује,
са њом би да шетка,
откриће јој златну тајну
већ наредног петка.
А онда ће све по реду,
како то већ бива,
процветати као ружа,
љубав једна дивна.
Жабац Жиле, витка стаса,
отмен поглед, прави даса,
свако јутро у шест сати
из дућана кад се врати,
код комшије Жиле сврати,
да проћаска разне теме,
са душе да скине бреме.
Одувек је Жиле Жабац
био сјајан падобранац,
скакао је са висине,
топио се од милине,
ишао је два-три пута
у прашуме и дивљине,
волео је једно место,
селио се тамо често.
Сада Жиле мирно живи,
сећањима он се диви,
живео је с пуно жара,
сад у дому песме ствара.
Бубамара Лара
има кола стара,
а да купи нова,
Лара нема пара.
Размишљала Ларица
како ће без парица,
аутић да купи,
док још не поскупи.
Чула је и сама,
шапнула јој мама,
да се од четвртка
нова цена спрема,
ту дилеме нема.
Наумила Ларка
у банку ће ићи
и кредит подићи,
па ће сутра када стигне
новом фићи да намигне.
Све би било лепо,
и као у бајци,
да наша Ларина
сада не отплаћује,
баш од сваке плате,
од кредита рате.
Кока Цока родила
Пиленце Миленце,
па му тепа поваздан:
“Моје Срцуленце.”
Родбина се сјатила
са свих страна света,
муштулук је добила
комшиница Цвета.
Нису хтели губити
ни једнога часа,
певали су целу ноћ,
осташе без гласа.
И кум Гусан дошао
да види бебића,
тепао је кумићу:
“Мој Миленце Мића.”
Задовољно брке трља
Добривоје певац,
свима редом говори:
“Какав диван бебац.”
Млађано мезимче,
наш Миленце Миле,
постао је у селу
омиљено пиле.
Легла зебра посред пута,
свима каже:”Стоп!
Ако неко јоште не зна,
глува сам ко топ!”
Нема сумње, већа сила
и од крокодила,
сви јој редом говоре:
“Жива, здрава била.”
Људи иду тамо-амо,
гледе лево-десно,
са зебром су безбедни,
ништа није стресно.
Ђацима је зебрица
најбоља другарица,
када до ње стигну,
деца јој намигну.
Питају се сви у школи,
можда, неко зна:
Да ли свака зебра,
има бела ребра?