Категорија: Danica Dimitrijević Petrović

ЖЕНА У ТАМИ

Обасјава ноћ силуету уплакане жене,
Што по пољани гази и шеће.
Пупољци од цветова шарају поље,
Као птица небом, мислима прoлeће!

У души капка растопло иње,
И та рука што моју руку узе,
У вече црно, без звезда сјаја,
Оцртавају се само њене сузе.

Осећам у мраку њену лепоту,
Не видим јој лице, али лепа јесте,
Верује у моју искрену доброту,
Корача, а даље сама несме.

Остају ми само речи на усни,
Да ли изустити и у бол стати,
Не смем је оставити, газим за њом,
Осмех на луце морам да јој вратим!

Сада се гласно смеје и моли,
Хвала ти Боже што ме од муке спаси!
Што показа пут у тами,
И о мени добрим људима огласи!

Настави са читањем “ЖЕНА У ТАМИ – Даница Димитријевић Петровић”

ЈУТАРЊА МОЛИТВА

У даљини чујем звук звона.
Смирено корачам.
У души све више јацам.
Недељно јутро.
Мирис тамјана шири се портом.
Док молитва се ори,
Христов покајник Богу се моли.
Црква се извила небу под облаке.
Људи погнули главе,
Да Богу љубав славе.
Молим ти се Боже,
Уз литургију свету,
Дај мир људима
У читавом свету.
Дај нам смирења.
Да мржње више нема.
Мајка нек грли мене и брата.
Нека се отворе црквена врата.
Настави са читањем “ЈУТАРЊА МОЛИТВА – Даница Димитријевић Петровић”

МОЈОЈ НАЈВЕЋОЈ ЉУБАВИ

Псст месече не шапући
Водо не жубори
Нек мој драги спава
У спокојном сну.
Нек не брине и не пати
Иако нисам ту.
Нека сања снове лепе
Као мало безбрижно дете.
Шапни му месече нежне речи
Покриј га делом неба
Нек осети љубав која му треба.

Настави са читањем “МОЈОЈ НАЈВЕЋОЈ ЉУБАВИ – Даница Димитријевић Петровић”