ЛЕЛЕК
Освануо дан да гори не може,
Сунце сакри за облаком зраке.
Само се чује мајка што запомаже,
А скоро до јуче причала је бајке.
Јуначино моја крвави ти пути.
Где ногом забележи сваки траг
Ој Косово вековима од крви црвено
Поново те започео крволочни враг.
Саплела мајка теби драги сине
Чарапе да угрејеш промрзле ноге.
Снег је топлији од стопала твојих
Исплакала док плела сузе многе.
Настави са читањем “”
РЕЦИ…
Реци.. Колико те је бoлeо сваки
онај корак који те није бoлeо?
Реци.. Колико суза си пролио док
ниси плакао?
Реци.. Зашто си тајновито ћутао
док је други сузе моје брисао?
Реци.. Зар је било тешко да
пригрлиш у мени себе?
Реци.. Колико си заиста ти био ти?
Реци.. Зашто ме остави?
Настави са читањем “РЕЦИ… – Даница Димитријевић Петровић”
ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА Сви по некада добијемо инспирацију. Свима се по некад јави клик у глави. Свака песма има свога читаоца. Моје песме настају у првом трамвају. У трамвају путници док по мало дремају. © Јасмина Димитријевић |
 ЗАЈЕДНО Са нама кроз дане Кроз тугу и смех Јер сви смо ми људи Уместо светла Не брините децо С љубављу и вером © Даница Димитријевић-Петровић |
ЖЕНА У ТАМИ
Обасјава ноћ силуету уплакане жене,
Што по пољани гази и шеће.
Пупољци од цветова шарају поље,
Као птица небом, мислима прoлeће!
У души капка растопло иње,
И та рука што моју руку узе,
У вече црно, без звезда сјаја,
Оцртавају се само њене сузе.
Осећам у мраку њену лепоту,
Не видим јој лице, али лепа јесте,
Верује у моју искрену доброту,
Корача, а даље сама несме.
Остају ми само речи на усни,
Да ли изустити и у бол стати,
Не смем је оставити, газим за њом,
Осмех на луце морам да јој вратим!
Сада се гласно смеје и моли,
Хвала ти Боже што ме од муке спаси!
Што показа пут у тами,
И о мени добрим људима огласи!
Настави са читањем “ЖЕНА У ТАМИ – Даница Димитријевић Петровић”
ЈУТАРЊА МОЛИТВА
У даљини чујем звук звона.
Смирено корачам.
У души све више јацам.
Недељно јутро.
Мирис тамјана шири се портом.
Док молитва се ори,
Христов покајник Богу се моли.
Црква се извила небу под облаке.
Људи погнули главе,
Да Богу љубав славе.
Молим ти се Боже,
Уз литургију свету,
Дај мир људима
У читавом свету.
Дај нам смирења.
Да мржње више нема.
Мајка нек грли мене и брата.
Нека се отворе црквена врата.
Настави са читањем “ЈУТАРЊА МОЛИТВА – Даница Димитријевић Петровић”
МОЈОЈ НАЈВЕЋОЈ ЉУБАВИ
Псст месече не шапући
Водо не жубори
Нек мој драги спава
У спокојном сну.
Нек не брине и не пати
Иако нисам ту.
Нека сања снове лепе
Као мало безбрижно дете.
Шапни му месече нежне речи
Покриј га делом неба
Нек осети љубав која му треба.
Настави са читањем “МОЈОЈ НАЈВЕЋОЈ ЉУБАВИ – Даница Димитријевић Петровић”
Даница Димитријевић Петровић из Крушевца, оснивач групе “МИ ПОМАЖЕМО – ПРИКЉУЧИТЕ СЕ И ВИ”, није песник, али се овом песмом, коју је сама написала и говори и видеом који јој је урадио Бојан Вукосављевић, захваљује свим члановима групе, донаторима и свим људима који подржавају њен хуманитарни рад.
Настави са читањем “МАГИЧНИ ДАН – Даница Димитријевић Петровић”