Gospode, drhtim pred Tobom ponizna
I molim Ti se u strahovima
Rukom Tvojom vodjena Gospode
Pretičući mrtve valove života
Gusena teškim bremenom gordosti
Ime je Tvoje u molitvama duše moje
Dok vapim izbavljenju iz zagrljaja necastivog
Stojeći pred Tobom ranjena i uplašena
Teškim suzama umivam dušu i krepljem
Duboke rane greha u srcu zaorane
Nesigurnim koracima Tebi koracam
Da stopala svoja ne kaljam zlom nepravde
Celivam rane Tvoje Gospode koje ne zaceljuju
Od preteškog greha našega koji ponese
Mi zlom i gordoscu svojom Tvoje rane povredjujemo
Dok ničice padam pred okovanim nogama Tvojim
Molim Ti se ne dozvoli i otkloni svaku misao nečistote duše moje
Gospode Настави са читањем “GOSPODE – Danica Dimitrijević Petrović”
После дужег затишја, 24. 5.2022. године у 18:00 сати у дворишту КПЗ Крушевац (која сада ради као саставни део Културног ценра Крушевац) поново је одржан програм ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА – ПоезијаСРБ у организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Културног центра Крушевац..
Овога пута спровели смо у дело једногласно донету одлуку Годишње скупштине удружења песника Србије -ПоезијаСРБ да се годишња Награда додели: Драгојлу Јовићу за континуиран рад у Удружењу песника Србије – ПоезијаСРБ, ценећи посебно квалитет његове поезије као и његову ангажованост на свим пословима Удружења песника Србије ПоезијаСРБ.
Драгојло Јовић је одмах на почетку програма од Љубодрага Обрадовића – председника Удружења и Светлане Ћурђевић – заменика, примио награду и обратио се присутнима пригодном беседом и једном својом песмом. Награда се састојојала од дипломе, уметничке слике и 5 књига из издавачке продукције Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ.
Затим су додељене награде по једногласној одлуци Управног одбора за књигу године у издавачкој продукцији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за 2021. годину (период од сајма до сајма – Сајам књига и издаваштва Расинског округа) и то:
– за област поезије: књига Љиљане Тамбурић из Крушевца ДАМАРИ ТИШИНЕ;
– за област прозе: књига Латинке Ђорђевић из Цириха – Крушевца
ПТИЦА КОЈА НЕПРЕСТАНО ЛЕТИ;
– за област хумора и сатире: књига Драгана Матејића из Крушевца
ШИШАЊЕ ИЗ ДВА ДЕЛА;
Награде су се састојале од дипломе и 3 књиге из издавачке продукције ПоезијеСРБ.
Похваљене су књиге поезије – песнички првенци:
ТАЈНЕ ИСКРЕНОГ ОСМЕХА – Миона Ђокић и
ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА – Јасмина Димитријевић – Даница
Димитријевић-Петровић.
Награде су се састојале од дипломе – похвале и 1 књиге из издавачке продукције ПоезијаСРБ.
Програм су водили Данијела Јевремовић и Саша Милетић. У поетском и сатиричном делу програма учествовали су: Драгојло Јовић, Љиљана Тамбурић, Латинка Ђорђевић, Драган Матејић, Мирко Стојадиновић, Данијела Јевремовић, Градимир Карајовић, Милосав Ђукић Ђука, Светлана Ђурђевић, Миљко Шљивић, Живојин Манојловић, Слађана Бундало, Љубодраг Обрадовић, Драгиша Павловић Расински, Дарко Михајловић, Братислав Бата Костадинов, Мирослава Мира Смиљанић, Снежана Поповић, Дејан Петровић Кенац, Живомир Миленковић, Милан Марковић Лака, Нада Милосављевић Кети, Александар Дрндаревић Сингер, Милош Ристић, Стефан Кнежевић и Саша Милетић. У музичком делу програма наступио је Градимир Карајовић.
Фотографије ћемо због ограничења броја фотографија на Фејсбуку објавити из два дела:
Уживајте… /ПоезијаСРБ/
И ОВУ ПЕСМУ ПИСАЋУ ТЕБИ
И ову песму писаћу теби,
У зимској ноћи бар један стих,
Па ако ми зора испије душу ,
Читај песму моју, не слушај њих.
Не веруј ништа устима лажним,
Што вешто маску у јутро ставе,
А рањеним душама, као некад бабе,
Баце неки угљен и сливају страве.
Даница Димитријевић Петровић и Јасмина Димитријевић
НИСИ ОТИШАО
Одзвањају кроз тишину ноћи
одјеци твојих корака.
Пратим их до угла улице,
а онда се стопи са кишом
моја суза млака.
На тебе соба још мирише,
омиљени парфем ме опија.
Увукао се у сваку пору,
тај невидљиви флуид,
који ми и ноћас тако прија
заједно чекамо зору.
Он ти не дозвољава да одеш.
Палим већ трећу цигарету,
из твоје чаше вино пијем,
са стола ми се смеше
две неопране шољице,
једну ћу у ормар да скријем
опраћу сутра ону другу,
ону на чијој ивици има кармина,
твоју никада нећу прати,
читаћу из ње моју тугу
и тебе у загрљај звати.
Сваке вечери пре спавања
наслонићу усне на њу,
љубићу те за лепе снове
и чекати да ми се глас одазове.
Налазим по стану твоје трагове,
смешиш се са заједничке слике…
Под креветом нађох
мајицу плаву, а тражила сам врагове
још мирише на тебе, тај драги лан.
Облачим је на гoлe груди
Покушавајући да утонем у сан,
осетим како мисао даљинама блуди.
Навика да тражим те баш сваки дан.
Чујем те како испред врата ходиш,
у куту собе стари грамафон
врти се твоја омиљена плоча.
Замишљам да ме водиш
припијени играмо танго.
А када у купатилу нађох
дршку твог старог бријача
и плаву четкица за зубе
туга надања нађача.
Ти ниси отишао, а мислиш да јеси,
ти из мојих снова не можеш отићи
знај кад у тами чујем кораке
опет ћу ти ко некад заљубљено прићи…
Две крушевљанке, чланице Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ Даница Димитријевић Петровић и Јасмина Димитријевић, представљају своју поезију и ван граница Крушевца и Србије. Овога пута у Дугом селу крај Загреба, где су својом поезијом наступиле као гошће на књижевној вечери певача и текстописца познатог хрватског бенда Хладно пиво, Милка Киша. “Хвала Вам што сте овај пјеснички сусрет дигле на међународни ниво” 💝 Цитиране речи захвалности Милка Киша.
Колику моћ има Сунце
Што пригрли твоје додире
Колику моћ има зрак
Који заблиста светлошћу твојих очију
Колико речи да удахнем
Како бих ти рекла,
Смислу мог универзума,
Ти светионичару моје љубави
Придодај ми твоју душу
Да ме води кроз време
Ушушкај моје мисли осликане делима
Тешко је дохватити месец
И ставити га на груди твоје као орден
У Крушевачком позоришту је 25.12. 2021. године, у организацији аутора књига, одржана (четврта по реду) промоција 2 књиге: “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” Јасмине Димитријевић и Данице Димитријевић Петровић u издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и “ДИВЉАКУША” Јасмнине Димитријевић.
Ево да у опису промоције парафразирам најаву за овај догађај коју је ауторка Јасмина Димитријевић поставила на свом Фејсбук профилу и да Вам покажем слике које је сликао Градимир Града Карајовић.
“Моји најдражи гости били су деца из материјално угрожених породица, међу којима су и деца са посебним потребама. Потрудила сам се да им ово буде незаборавно вече, а за успомену су добили сликовницу ДИВЉАКУША и мале поклончиће.
А да направим ову чаролију помогли су ми драги пријатељи:
Даница Димитријевић Петровић, млада поетеса из Крушевца, заступљена у мојој збирци;
Лидија Ужаревић, професорка глуме у КЦК, која је са својом глумачком екипом представила ДИВЉАКУШУ;
Светлана Ђурђевић, подпредседник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и врсни песник;
Јасмина Димитријевић, чланица нашег сајта www.poezija.rs је баш активна. Она је организовала већ четврту промоцију своје две књиге: “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” и “ДИВЉАКУША” овога пута у Крушевцу, у Крушевачком позоришту и то 25.12.2021. године у 12:00 часова..
Зодовољство нам је јер је књига “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” аутора Јасмине Димитријевић и Данице Димитријевић Петровић објављена у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу…
ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА
Сви по некада добијемо инспирацију.
Дође време када нам се пише.
Тако се и рађају све наше песме.
Неке мало боље, неке мало више.
Свима се по некад јави клик у глави.
Кад добије жељу да почне да ствара.
Па и ако песма није тако добра.
То не треба никада да те разочара.
Свака песма има свога читаоца.
Једноме се једна свиђа, другом нека друга.
Омиљена песма некоме је лоша.
Немој да те зато обузима туга.
Моје песме настају у првом трамвају.
Тад добијем жељу да најлепше пишем.
Нека одмах засија у светлости дана.
Неке се не роде јер их одмах бришем.
У трамвају путници док по мало дремају.
Мени се у глави идеје родиле.
Оловку у руке па све брже пишем.
Песме из трамваја тако су настале.
ЗАЈЕДНОСа нама кроз дане
Са нама кроз ноћи
Делимо осмех људима
Јер једном ће и то проћи.Кроз тугу и смех
Сузе и срећу
Не остављамо нашу
Породицу највећу.
Јер сви смо ми људи
Води нас срце јунака
А имамо породице
Које се боје мрака.
Уместо светла
Свећа тиња
У загрљају свом
Мама држи ћерку и сина.
Не брините децо
Постоје добри људи
Све док су уз нас
Наша нада се не губи.
С љубављу и вером
Молим све вас
Помозимо овим људима
Јер они верују у нас.
Још по некад
Прошетам том стазом
Која води далеко
Још по некад сањам оне наше
Снове који не могу доћи
Како и да дођу
Остала је само мермерна плоча
И ти као светионик у ноћи
По некад бацим једну ружу
А увела је пиле моје
Бацим, а плашим се да погледам
Пада у амбис понора
Трн тако јако заболи
Док зашкрипи и остави траг
А та хладна плоча ух боли
Гледа ме твој лик Настави са читањем “ЖИВА УСПОМЕНА – Даница Димитријевић Петровић”
