Месец: март 2021.

МИЛИЦА ДЕТЕ – Мирко Стојадиновић


МИЛИЦА ДЕТЕ

Реку суза исплакала мајка,
Проклињући звериње без душе.
Што уграбљу њено чедо мило,
Молећ сузе да и њу угуше.

Двадесет је година већ прошло,
А мајци је као јуче било,
Кад је пошаст отргла тај цветак,
Оставивши мајци празно крило.

Кћери моја нераспукли цвете,
Надам ти се сваке црне ноћи,
Да у крилу ти ћеш опет сести.
Да ћеш мајци у радости доћи.

Јер ти мајка даном рубу спрема.
Да опреми све твоје сватове.
Брат Алекса младожењи преда,
И Душица сејом да те зове.

Плаче мајци неутешна душа,
И призивље Зорана ко брата,
За утеху мајке му Миланке,
Њојзи старој да отвори врата.

Настави са читањем “МИЛИЦА ДЕТЕ – Мирко Стојадиновић”

ПРОЛЕЋЕ БЕЗ ЦВЕЋА – Јасмина Димитријевић

ПРОЛЕЋЕ БЕЗ ЦВЕЋА

Тежак је дан без Сунца.
Тешка је ноћ без месечине.
Ни веселе птице у шуми нема,
да се пoлeтна  ка небу вине.

Тешка је мушка очева суза.
Тешко кад мајка безгласно плаче.
Тешка је смртна мукла тишина,
тешко кад’ сирена завија све јаче.

Тешко је детињство без лепих дана,
када се нема ни корица хлеба.
Тешко је кад’ гледаш челичне птице
како лете преко твога неба.

Настави са читањем “ПРОЛЕЋЕ БЕЗ ЦВЕЋА – Јасмина Димитријевић”

КРОЗ  ЖИВОТ – Андреја Ђ. Врањеш

КРОЗ  ЖИВОТ

РАК

Главу истура као извидницу ,
уназад се креће,
мучи га прошлост,
живљењем се негде враћа.

МОРСКА ЗВЕЗДА

Притисак океана, њезин је усуд.
На дну закована,
неће да напусти,
своје Косово.

КАРИКА

Између далеког претка и мајмуна,
прекид, постоји.
Можда је та карика, време најјаче светлости,
за њом човек подсвесно тугује?

КОЊ

Споменик лепоти,
коњ је привесак човекове судбине,
историја би без њега нага у месту стајала.

ПАС

Он  је она верност,
која вечна траје,
између,
светлости и таме.

СЛОН

Када  умре,
за њим жали,
јужна хемисфера.

Настави са читањем “КРОЗ  ЖИВОТ – Андреја Ђ. Врањеш”

Очима Детета

Гледале су тужно очи дечака
у те незнане насмешене људе
што му разне ствари нуде
од лопте шарене до конзерви
разне хране,
гледа, а суза му негде у
малом грлу стала
замишљена остала мала глава.

Ех ви насмејани људи
не треба мени то што се нуди,
ја бих само да се опет
моја мама са мном смеје
да тата забринут не буде,
само бих да се играм
са мојим другом,
само бих да мала сестра не плаче
да ноћу безбрижно снева
брижна бака и добри деда.

Не треба мени милости туђе
што оцу главу на груди сагиба,
ја бих само да мама не плаче
кријући лице од своје деце,
ја само Слободу хоћу
без мрака вечери зимске
да трчим наоколо без страха.

Није то много, зар не добри људи,
и вас су сигурно као мене учили ;
„ Сине, Човек буди. „

Гледале су тужно очи дечака
безброј неизговорених речи
на лицу му се чита,
поглед му незаинтересовано шета
од пакета до пакета,
његова мала главица зна
Слобода није у њима спакована,
Слобода која му толико треба
да безбрижно расте, високо, до Неба.

Вечност је за хероје

 

Где су то гинули залуд
и залуд се звали хероји,
зар само да би им гробови
у коров зарасли ?
 
Где се то хероји не помињу
где то на гробу не смеју
мајке гласно да закукају
док јединца сина оплакују ?
 
Где је то свећа утрнута,
младост, где је,
узалуд прекинута, где то
од свега оста само заборав ?
  Настави са читањем “Вечност је за хероје”

Miriše mart

I opet je mart,
sunčano proljeće već glasnike šalje
i sve miriše na prvo cvijeće.

Mart je kao i onda,
kao što i opet će biti
i sunce na obzorju zracima svojim
tuđe snove obasjava…

Između iluzija cvatu ljubičice
stidljivo, nestvarnim mirisom sanja…

A noću, pod svjetlošću čarobnog fenjera
i bezbroj sjanjih nebeskih lampiona
s mirisom proljeća i čežnja miriše,
i čuješ i što se ne čuje i vidiš
i ono čega nema i neće biti.

Mart je, mjesec snova,
onih dosanjanih, što ih sunce
na obzorju stidljivo otkrije
i onih nedosanjanih što
zauvijek ostaju u martovskoj tihoj noći
da svjetle čarobnom svjetlošću
i mirišu opojnim mirisom nedorečenosti,
mirisom tajnih nebeskih odaja
u koje ne mogu svi ući…

Mart je i opet će biti
ali ni jedan neće imati isti san.

МУЗИКА – Драгица Калас

Драгица Калас је вокална солисткиња из Крушевца. Најчешће наступа у сарадњи са гитаристима Момчилом и Далибором Накићем , а понекад се у пратњи придружи и Драган Живановић на хармоници. Често је наступала на програмима Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Иначе је професорка у основној школи Јован Поповић у Крушевцу.



Драгица Калас и Драган Живановић (хармоника) и Момчило Накић


Момчило Накић, Далибор Накић, Драгица Калас…

Настави са читањем “МУЗИКА – Драгица Калас”

BRANKO MARINKOVIĆ LALIĆ-OD BOROVA PA DO KNINA-Miroslav Krnjeta

Od Borova pa do Knina
sve je Srbin do Srbina

Svud se Srpski barjak vije
ponos Srema i Krajine

Od Borova pa do Tenja
Mirkovaca i Lovćena

Da slobodu svoju spasi
usta narod svetosavski

Kordun Lika i Banija
stara Srpska dedovina

Kordun Lika i Krajina
stara Srpska dedovina

Sve junaci ti sto tića
mi smo deca Nemanjića

sve junaci Jankovića
naslednici Obilića.

NAPISAO I OPEVAO
BRANKO MARINKOVIĆ LALIĆ

O PUTU (iz zbirke Kameni vrt)

Decenijama sam tragao za ispunjenjem svrhe.
Postao sam ratnik što inkarnira Njegovu volju.
Mač i štit postali su izrazi moje moći
dok je svest  govorili jezikom vibratornih oružja, bez dvoumljenja.
Nikom ne pokah svoje slabosti,
neisam priznavao njihovo postojanje.
Poslednju bitka koju vodim, započeo sam duboko sebi
i znam da, ma koji njen ishod bio
kao ratnik ću svakako izgubiti.
Naselih se
strpljenjem, mirom, tišinom…
Čekajući usuđeno, oružja sam odložio.

Put će pronaći mene. Tako se uspostavlja krug
i svrha moja, biće ispunjena.

O SVRSI (iz zbirke Kameni vrt)

Kamen, što umiven šumskim potokom

Na dnu vrtloga njegova  leži

Svrhu svoju ima, za mene još  potpuno neotkrivenu.

Mermerne gromade Karare

Što su graditelji  kao zapis kulture po gradovima ostavljali

O svojoj svrsi govore iako,  za mene su  još potpuno neotkriveni.

Kamen moj,  kroz koji  isijava  Sopstvo

Što je brušen a još se brusi

Alatima graditelja hrama

I alatima graditelja pre ovih graditelja

Ostao je za mene tajna

osim u tome da pripada jednom Delu

čije su razmere,  za mene još  potpuno neotkrivene.

 

Tako se svrha ispunjava

Dok  se  smisao  izražava  kroz  Sebe.