dok preko tvoga praga ne protječe vrijeme
niti se glas udaljenih vječnih bregova
otkamenjuje
Настави са читањем “DISATI S TVOJIM ZAUSTAVLJENIM TRINAEST – Mirko Popović”
Месец: јануар 2021.
ПЛАНЕТО ПЛАВА – Андреја Ђ. Врањеш
ПЛАНЕТО ПЛАВА
Каква ли те превара покреће,
кад са собом вртиш толико несреће,
од када се плава у свемиру видиш,
нагрђена, за туђе се стидиш.
Хоћеш ли се икад,
окретати чила,
одагнати немир
и бити идила.
На небу нага,
бескрајем се храниш,
небеска сага,
ко` да неког тражиш.
МИР И ТИШИНА – Жељко Перовић
Кратак осврт на пјесму:
Намјера ми је да са пјесмом од младости нит повучем и наставим све до старости и клупе у парку. Из ове пјесме издвојио сам другу строфу, у којој уједно спајам све незвано што у старости долази! И хладилом оковано тијело и преплашен поглед од сретања! А вријеме као поток жубори, из шумског се извора разлије и настави да вијуга, у рукавцу застане и кроз равницу преко каменог облутка у даљини као понорница нестаје! У пјесми сам упоредио старост са кратким корацима и живот са временом које незауставно пролази, испраћа и дочекује. Када се тијело од кратких корака умори, године су старост савладале. Уморан сам од кратких корака!
ЧОВЈЕК И СМРТ
Човјек је борац који побједе слави и до посљедњег се трена смрти не предаје!
МИР И ТИШИНА
Истрошен од кратких корака,
И вида који гасне
Посрћем и тражим купу у парку,
Да дрхтан тијело одморим,
И одбјеглу снагу поново вратим.
А јесен хладним
И зубатим вјетром
Шиба ми лице и ратује
Са годинама
И старости мојом.
У мени све замрло,
Хладило лице оковало,
А поглед као да ноге има,
Стидан од сретања у страну бјежи,
Да ме неко не препозна
Да ме не тјеши.
А јесен хладним
И зубатим вјетром
Шиба ми лице и ратује
Са годинама
И старости мојом.
Некад сам у пролазу
Баш на овом мјесту,
Крајичком ока, стидно
У бијеле косе гледао,
И шешире до пола главе упале
Што брадом и рукама дрхтним
Штап чувају.
А јесен хладним
И зубатим вјетром
Шиба ми лице и ратује
Са годинама
И старости мојом.
Ево, и ријеме је промјенило боје,
На гранама лишће пожутило
Као слике из прошлости моје.
Или се небо није умило,
Или су криве наочаре сузне.
А јесен хладним
И зубатим вјетром
Шиба ми лице и ратује
Са годинама
И старости мојом.
О, моје памтило очајно
Да ли сам врата закључао,
Или се хладна вјетрина уселила
Умјесто мене утоплила.
Мир и Тишина!
SIGURAN SAM
/Toše Proeski: TVOJ 40ti RODJENDAN/
SIGURAN SAM
Siguran sam,
Onaj glas milog Andjela,
Jutros što jedini ispuni
Sva naša čula, magle potera
I donese nadu, a snivao nisam,
To Ti si bio.
Siguran sam,
Ponovo braniš nejač rodjenu
Na zemlji ovoj jada i tuge,
Ovde gde radosti postaše nejasne,
I tudje i druge,
Daleke od razuma,
Daleke od nas.
Siguran sam,
Pomažeš pravednim da pute pronadju,
Otvaraš ponovo skrite vidike,
I mene vodiš na pute daleke,
Najmilu ponovo, opet, da vidim,
Nju najlepšu, dobru, najtoplog srca;
Da opet budemo čarobne, bliske,
Najlepše pesme najdražih duša…
Pa hvala za pravce i dane što dodju.
Siguran sam,
Uvek ćeš biti najlepša zvezda,
Nju samo gledam, onu što čujem,
Onu što volim, u srcu čuvam.
Hvala ti Andjele za sve što činiš,
Hvala na svemu,
A ja to znam.
Darko,
Bgd, 24. jan. 2021.
Saša Milivojev – THE PRINCE OF CONTEMPORARY SERBIAN POETRY
Photographer: Tarlan Bayramov
Creator and copyright: Saša Milivojev
Saša Milivojev is a famous writer, poet, journalist columnist and political analyst… One of the most read columnists in Serbia, he is the author of five books, and numerous columns published in various daily newspapers. He is the author of the novel „The Boy from the Yellow House“ and of political speeches. His work has been translated into around twenty languages across the world.
Visit website: www.sasamilivojev.com
БАЦИ – Марина Адамовић
Баци ту сузу
разуларену
није вредна
да буде
твоја
Баци омче
и
окове
покидај вене
глупој
дилеми
бaци све
Живот
почиње
Једна књига “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” – две песникиње: Јасмина Димитријевић и Даница Димитријевић-Петровић
ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА Сви по некада добијемо инспирацију. Свима се по некад јави клик у глави. Свака песма има свога читаоца. Моје песме настају у првом трамвају. У трамвају путници док по мало дремају. © Јасмина Димитријевић |
 ЗАЈЕДНО Са нама кроз дане Кроз тугу и смех Јер сви смо ми људи Уместо светла Не брините децо С љубављу и вером © Даница Димитријевић-Петровић |
Трамвај жеља поетске душе илити ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА
– Љубодраг Обрадовић
Како настају песме? Омиљено питање свих новинара, кад узимају интервју од песника, било да је познат, било да је тек закорачио на сањани пут славе, је: Кад пишете песме? Које је доба дана или ноћи, најбоље за Вас? И на ком месту пишете најбоље песме? Настави са читањем “Једна књига “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” – две песникиње: Јасмина Димитријевић и Даница Димитријевић-Петровић”
– Љубодраг Обрадовић
Како настају песме? Омиљено питање свих новинара, кад узимају интервју од песника, било да је познат, било да је тек закорачио на сањани пут славе, је: Кад пишете песме? Које је доба дана или ноћи, најбоље за Вас? И на ком месту пишете најбоље песме? Настави са читањем “Једна књига “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” – две песникиње: Јасмина Димитријевић и Даница Димитријевић-Петровић”
ODAKLE ZOVEŠ – Mirko Popović
Saša Milivojev – THERE IS NO MORE POETRY, IT’S OVER
Saša Milivojev
THERE IS NO MORE POETRY, IT’S OVER
The sun has stopped.
The mankind has fallen
Evil has carried the day
Blowing the angels away
One and all is just as lonely
The lost are wandering the world
Abandoned, heartbroken
Their traces, as if they never were before
There is Love no more
Somewhere, away from the wicked
Night is yearning for the sun
Where the endless pit finishes
Where the dream extinguishes
The wound has healed
The song rendered speechless
In pursuit of redemption
Poet was left voiceless.
Where there are no tears
no shoulder to cry on
no time to repent
no chance to forgive
Where there is no misery
Where stops all joy and treachery
What will be will be,
Not even a whisper of a prayer to sound
There is no more poetry – ring the curtain down.
.
Translated by Ljubica Yentl Tinska
КАКО ЈЕ МАЛИ ОВАЈ СВЕТ – Крушевац-Хасково
КАКО ЈЕ МАЛИ ОВАЈ СВЕТ – Крушевац-Хасково
Прочитајте више о самом догађају
|
Настави са читањем “КАКО ЈЕ МАЛИ ОВАЈ СВЕТ – Крушевац-Хасково”