Аутор: poetessa

Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga. Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.

REČ

Krenuo je polako
u grad
Na prvom skretanju
primeti reč
Ona se povuće
Pusti da mirno
nastavi put
Ne lezi vraže
Oseti kako ga prati
Nije imao kud
Ubrza bez razmišljanja
ali eto ti nje
Pružila nogu, o, predugu
pao je jadan na beton
podigô glavu i psovao
Reč pobeže kô utvara
Upamtiću te, čuješ li!
Vratiti ti kada te uhvatim
I?
Oseti odmah čudnu moć
Otrča kući
uze papir i olovku
pa napisa prvu pesmu o reči
koja je stvorila pesnika!

DANAS

Istom brzinom su vozili, istom pravcu usmereni.
Odjednom on zaustavi
Ona ga pogleda i nastavi
Nije imao problema sa motorom ni ulicom
Podigao je ruku, spustio kacigu
Mahnuo joj da se približi.
Dva-tri metra unazad i eto ih zajedno
Gurnu prste u novčanik i pruži novčanicu
Ne onu za hleb dovoljnu, mnogo mnogo vredniju
Koji je osmeh razneži!
Koje HVALA puno osećaja.
On uzvrati glasom anđela:
“Moja je ćerka tumor mozga operisala pre pet-šest godina.
Hvala Bogu, dobroćudan, benigni
Ali stalno se mora kontrolisati, neprestano pratiti neće li laserski nož zatrebati…
Od tada, kako te vidim ja prikočim i uradim što i malopre
Nisi zapazila?”
Ona spusti glavu i seti se:
Da, jeste, on je, on!
Postalo je tako obično
Samo bi ga pozdravila BRAVO, BRAVO, DIVAN SI
Eh, danas su rizikovali
Danas ih je mogao neko kolma udariti
Ali najzad su postali pravi prijatelji.
Od sada će na njegovu malenu još neko misliti
Gospode-
iz ljubavi on misli na sve tužne tako teško obolele!

POLA VEKA

Na klupi u parku, sedelo je dvoje mladih. Nešto su tiho pričali. Kada su zaćutali, on je pogledao nju, ona njega. Zatim, on je okrenuo glavu na drugu stranu, ona je svoju spustila u krilo. Privuklo me je ovo dešavanje. Prišao sam bliže. On je ustao i otišao negde. Ona se nije pomerila. Stupio sam još korak-dva napred. Nisam ni disao. Već se veče spuštalo, zatim noć bez ijedne sijalice u blizini. Šta će biti sa devojkom? Samo sam gledao i razmišljao. Ko zna kolko se dugo ovo odigravalo? Najednom, osetih usporeno svitanje. Odlučio sam da joj priđem sasvim, ali: nije bilo devojke, nije bilo klupe, ni parka, ničega! samo lupanja srca od pre pola veka.

DANAS

Istom brzinom su vozili, istom pravcu usmereni.
Odjednom on zaustavi
Ona ga pogleda i nastavi
Nije imao problema sa motorom ni ulicom
Podigao je ruku, spustio kacigu
Mahnuo joj da se približi. Dva-tri metra unazad i eto ih zajedno
Gurnu prste u novčanik i pruži joj novčanicu
Ne onu za hleb dovoljnu, mnogo mnogo vredniju
Koji osmeh joj slete na usne! Koje HVALA puno osećaja.
On uzvrati glasom anđela:
“Moja je ćerka tumor mozga operisala pre pet-šest godina.
Hvala Bogu, dobroćudan, benigni
Ali stalno se mora kontrolisati, neprestano pratiti neće li laserski nož zatrebati…
Od tada, kako te vidim ja prikočim i uradim što i malopre
Nisi zapazila?”
Ona spusti glavu i seti se:
Da, jeste, on je, on!
Postalo je tako obično
Samo bi ga pozdravila BRAVO, BRAVO, DIVAN SI
Eh, danas su rizikovali
Danas je mogao neko da ih kolma udari
Ali najzad su postali pravi prijatelji.
Od sada će na njegovu malenu još neko s ljubavlju misliti
Gospode!
On misli na sve tužne tako teško obolele!