ČOVEK

Pošaljite mi poruku kada svane
moram ustati rano pre pet
Vrata nisam zaključala
htela sam al’ ključa nema
Kada sam se smestila
svetlost mi je davala signale sa ulice
Poznajem ulicu i rodni grad
ipak
sve se svelo na prepoznavanje
Čoveka od pre četrdeset godina
čoveka koji se posle nije javljao
Prepoznajem zvuke sa prozora
To su reči nekog koga sam čekala
Smena mraka i svetlosti
Možda su kapci njegovih očiju
Uspavam se i probudim
Tako budna još uvek spavam
Sanjam da mislim
Sanjam da spavam
a on me gleda iz prošlosti
Visits: 50
Today: 10
Total: 1082276

PROŠLOST

Prošle su godine kako sam ostala bez majke
Prošle su godine od pojave oblaka bez kiše
samo sa srebrnim konfeticama
tokom noći iz njih izleti i Sunce
Prošle su godine od zadnjeg rata koji je
ubio veru u prijateljstvo
Prošle su godine od sna bez naglog buđenja
sa pretnjom mogućim bombardovanjima
Prošla sam i ja slobodna do novog zatvora
usamljena
Ostali su ljudi koji veruju da donose dobro
Gledaju u mene kao u maglu
Ne vide groblja
Ne vide tugu
Ne vide jad
Seju lepotu iz koje izrasta zlo tako visoko da od njega
ni ja više
ne vidim
ništa

 

Comment
Share
Visits: 248
Today: 2
Total: 1082276

ГАЗИМЕСТАН — Марина Адамовић

Тогa је дана
расцепани облак
крпио ране
громовима
.
Сунце га је разарало
без престанка
Облак је запомагао
пред његовом лепотом
љубећи му зраке
приносећи прах бисера
.
авај
.
Сунце је владар
надземног света
за трен је сан свиленог облака
расуо ко јесен
и мрвице очаја
падоше на модро лишће
таложише се и постадоше
крваво тужно ушће
.
Тогa дана
облака више није било
.
Гробље поста тресетна јава
а владар оде у други зенит
без
поздрава
Visits: 300
Today: 1
Total: 1082276

PESNIK

Plakao je
plakao
i još bi da nije
izvadio srce iz olovke
i zamenio ga dušom
koja je skrivala
more
inspiracija
.
brišem sto
preplavljen njegovim stihovima
tako tužnim
da….
ne – ja sam bezoka Mesečeva
lira
Visits: 173
Today: 1
Total: 1082276

Ti?

San je bio miran,
čovek još mirniji,
krevet je ćutao,
samo je vrištala
malena, sirota,
iskrivljena
sveća:
“Tiii!i?”
Visits: 208
Today: 1
Total: 1082276

RANE

Pobegla sam
vratila se
da bih opet
svom silinom
ne
sta
la
ko je izmislio igru
lepršanja dlanova?
ko je zamenio gnoj
s nezaraslim
kos
ti
ma?
rane rane rane
ćaskaju i smeju se
meni u lice
blat
nja
vo
Visits: 1518
Today: 1
Total: 1082276

NIKADA VIŠE

Prošao je dan.
Nikada više
Ovoga dana
Biti
Neće.
Nikada.
Nikada.
Gotovo.
Prošao je
Dan
i
sa
danom
ja
Visits: 118
Today: 0
Total: 1082276

INSPIRACIJA

Sobu sam obložila ogledalima
razumete?
Sada nas ima sasvim dovoljno
da bismo ogovarale
usaglašavale se
pretle prstom kao bajagi
divile se onoj drugoj
ili zamerale trećoj, četvrtoj
Tako mi je nedostajalo društvo
bila sam previše … sama i..
tragično raspoložena…
Sada se sve okrenulo u
uzajamnu korist
mazohista se može žaliti,
tešimo ga i izjavljujemo naklonost,
desi se i sadistički ispad one kraj zida
najudaljenijeg od prozora…
Hej, upravo!
Sabirni centar uglačanog poda
jasni je dokaz ludila
ne bih tačno znala
koje među nama
Ruku na srce radujem se
(trenutak,čas, otkucavam stih
ne dobacujte mi, kristalići, pesma se ne smišlja..
ona iz gluvoće izvire!)
dakle drago mi je što
prijateljica više nema
Ipak
samoća je
najinspirativnija.
Visits: 581
Today: 0
Total: 1082276

БАЦИ – Марина Адамовић

Баци ту сузу
разуларену
није вредна
да буде
твоја
Баци омче
и
окове
покидај вене
глупој
дилеми
бaци све
Живот
почиње
Visits: 1451
Today: 1
Total: 1082276

SVEĆA

Desilo se godine prošloga veka
kada je dete tražilo drugo
kada je čovek tražio čoveka
kada je drvo tražilo vodu
Mlado je htelo srećno da se igra
stariji da grade kuću od pruća
biljka je slutila da koren truli
voda mutno potekla izvoru.
Nešto se zbilo lutajućim nebom
nešto se krilo u beskrajnoj šumi
imalo je snagu koja cepa vazduh
nešto je palo kriknuvši crveno
Proleća sivog svirepog doba
upaljena je sveća za pokoj suza
ali još teku i nema im kraja
one su reka sa uzvodnim tokom
Desilo se godine prošloga veka
kada je dete tražilo drugo
kada je čovek tražio čoveka
a smrt im ušla besno u srca.
Visits: 188
Today: 1
Total: 1082276

DOBRO JUTRO, NADO

Sirene su označile prestanak agresije.
Otišla sam do bolnice
po dnevnu dozu terapije.
Još sam bila u hodniku
kada se začula nova,
suprotnog značenja.
Ni “vratiću se za pečat”
nisam rekla medicinskoj sestri,
pojurila sam sinčiću
koji je ostao u “nepoznatom” stanu
nepoznatog dede.
Zagrlila sam ga i liftom spustila u
podzemlje.
Nigde nikoga.
Pričala sam mu,
pevala,
izvodila predstavu pozorišta u
tunelu.
Kako bacim pogled na nebo,
setim se zla koje je Balkan doživljavao
devedesetih godina.
Sada mnogo mladih
oseća posledice u telima.
O ostalome, ne bih
Dosta
Dobro jutro, nado.
Visits: 88
Today: 0
Total: 1082276

HAIKU Samoća

Zalazak Sunca

nema senke ni zvuka ~

misao skoči

Visits: 54
Today: 0
Total: 1082276

JAMAIS – Marina Adamović

Dao mi je adresu.
Dopisivali smo se.
Duhovito je ispravljao moje gramatičke greške.
Bila sam na početku studija francuskog u
Beogradu, a on je živeo u ,
ahhhh, Parizu.
Upoznali smo se na kraju puta Julijski Alpi – Istra davne
hiljadu devet stotina sededamdeset i devete…
je pense…peut, cependant, pas..
Ja- hipik bez prebijene pare; on- vegan sa grožđem za gladne.
Voleli smo život, muziku i mir.
U zadnjoj je koverti bilo uredno izrezano srce
od roze celofana – pomen na bajku:
“Tu viendras,n’est pas?
Oh, si, si; ne m’oublie pas.
Jamais.”
Jamais
Plus jamais cela
Visits: 76
Today: 1
Total: 1082276

UMETNOST ČUĐENJA

Ne shvatam u čemu je razlika
između
biti i
ne.
Ne razumem,
sve je van granica poimanja.
Idem svetom koga ima u
opservaciji vlasitih stopa.
Takođe,
sama sam opisana
delom pulsiranja
jedinstveno-ličnog košmara.
Ako želim da se udaljim,
kako preneti da je to moja,
a ne namera
svetlosnih godina?
Ništa mi nije jasno,
sem lepote što se čudim
da nešto grli i
ne napušta
građu mog kostura.
Van tog je – tišina.

Visits: 106
Today: 0
Total: 1082276

NE ZNAM ŠTA MI JE – Marina Adamović

Dan je polako prelazio u sumrak.
Sunčano vreme, prekrvao je kišovit oblak.
Ana je otvorila kišobran i plakala.
“Moja je mladost protekla prebrzo.”
Tuga se širila kao epidemija.
Zgaženog mrava, nosio je drugi.
Krvava noga psa, vukla se za njim umorna.
Čekala sam da se sve ovo završi i vidim svitanje sledećeg jutra.
Nije mi uspelo. I ja sam plakala.
Ana je bacila kišobran i skočila pod sedmi auto.

Visits: 139
Today: 1
Total: 1082276

ČIKO!

 

Starci često izlaze u šetnju.
Zabavljaju se u parkovima.
Gledaju izloge
opisujući šta im se sviđa na
nekom proizvodu.
Šaljivo komentarišu generaciju suprotnog pola.
Obično ne nose sat.
Obazrivo prelaze ulicu.
Vraćaju se kući što kasnije jer je dom
susret sa sobom.
Svim ovim pokazuju koliko se plaše smrti.
Straha ne bi bilo kada bi se okrenuli
i zavirili u upitno,
mukom otvoreno
mlado oko koje bez stida
plače.
Čiko, pomozi!

Visits: 106
Today: 2
Total: 1082276

POETSKA KRATKA PRIČA – ČUDO

Zamišljala je da je ptica.
Nije ništa zamišljala, letela je gradom i razgledala. Znate, ona je čudna vrsta ptica – ni selica, ni stanarica. A nije mogla ni da zamišlja. Kako bi se to ptičjim jezikom saopštilo?
Povremeno bi sletetala na žbunove svoje mladosti i ostavila pero.
Nije ga namerno ostavljala , samo je opadalo.
Ljudi bi bacili po pogled -dva i šapnuli “lepa ptičica”.
Zašto su to činili? Pa neko je ustrelio olinjalu pticu, ali je nije bacio..ne; bio je “prisatojan”. Iskopao je grob, napravio spomenik od ruža u procvatu i na trn okačio sliku ptice dok je još bila ptić.
Taj “neko” nije ni pretpostavljao da ptice ne umiru! Eno, gore, još se vide krila kako po oblacima ostavljaju nešto nalik na poeziju.
A ona… zamišlja da je živi pesnik… zaista čudno… zaista…
(a ko tvrdi da čuda nisu jedina moguča? Ko?)

Visits: 89
Today: 0
Total: 1082276

ODANOST

Moj prijatelj ima prijatelja
koji se nikada ne odvaja od njega;
Zajedno pričaju,
zajedno ćute.
deli sa njim
bogatstvo i tajne.
Mesec mu je,
i Sunce, i vetar.
Ne zamera mu ništa,
niti ga povređuje.
To je doživljaj za
žive rane i krvoslap.
Jutros sam videla
kako je sišao sa njim
negde daleko,
tamo duboko
u cilj odanog prijateljstva
Grob
Visits: 95
Today: 1
Total: 1082276

ODMOR

Krećem na odmor.
Molila sam za veće vozilo da bih sve muke i nevolje udobno smestila .
Ne mogu ih ostaviti nikome.
Navikle su da se ne odvajamo, tako lakše provodimo i noći, i dane.
Upoznale smo se kako su se rodile. Ljuljuškala bih jednu, pa drugu i osećala da im prija.
Sada, vezane smo tako čvrsto da se predstavljamo kao rođake.
Crtaju mi poruke po moždini kada se uspavam, pa i u snu ostajemo zajedno.
Poseban je razlog što ih i na letovanje vodim:
ako me talas proguta, moraću bilo kako da se izvučem jer će na obali plakati i dozivati me do beskraja!
Visits: 231
Today: 2
Total: 1082276

RELIKVIJA

Sledim let ptica
među zvezdama
Dotičem i Sunce,
prolazim kroz oblake
Takvu sam lepotu
oplakala

dok sam gledala sa zemlje
pre nekoliko
vekova.

Visits: 143
Today: 0
Total: 1082276