Deo onog što prošeta mozgom
zaključano koristim po želji
(dok vam Mesec ne otkrije tajnu
ključ okačim oblaku o noć)
Sve ostalo predam nevremenu
da podmetne žbunju ispod granja
Tek kad ono odluči da svene
pošalje mi trnje da podseti
Ovom igrom priroda me uči
odbačenom zaborava nema
Zove stalno s ciklona prazninu
iz nje pljušte nade i obmane
Kad me kiša njima obasipa
vetar kreće
maštamo utroje
Аутор: poetessa
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae" i "Psihodelija minijature" i nekoliko elektronskih knjiga kratkih priča, misli. Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Budi human-Aleksandar Šapić ( Banka Dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
NIKAD NE POSTOJI
Nikad
ne treba poverovati
da nikad postoji
rođenjem brišemo
zaveru nad ikad
katkad je nikad
u dosluhu sa sad
postoji
postoji
samo
obrnuta polovina pregažene
negacije
i kad bih se zaklela
nikad bi istrčalo
i smejalo se
da opsujem ono čega nema
njime biste me mogli
neprestano gađati
Od sada više neću tako
besmisleno je
ne uživati u životu
Počeću odmah
vedrinu na lice
i neću vam reći da sam tužna
n-i-k-a-d
LETO 1980.
Pitao je:
“Tu si samo zato što je
moja majka umrla?”
“Ne, ne, ne, šta ti je?”
Tu sam zato što je toplo
zato što si to što jesi,
i što imam vremena
za sakupljanje dramaturških
inspiracija,
ne zbog tvoje majke,
ne….
Pružio je glavu klupi i
zaspao kao sova.
Sedim na toj istoj klupi i pitam se
“Da li si se tada prvi puta
susrela sa smrću?”
Grana iznad nje je pukla
kô moj vid na oba oka
Treći put sam ugledala
kako gnezdo pada –
sakupljala, milovala,
dok nisam konačno,
– neka vrsta bolnog osećaja
umrla i sama,
Ništa više ne pita…
ali gnezdo opet pada
KONAČNO SAZNANJE
Gledam decu dok se igraju
gledam ljude kako prolaze
gledam nebo što se ne vidi
gledam pticu, granu, poplavu
Umorna sam
ali
dobro je
da me nešto tako
umara
Legnem, drhtim, budim se
pratim preko ramena
masu istih zbivanja
iznova i iznova
Najbitnije u životu jeste
osećati
da si živ
kao pas, leptir, mašta, kao
ti.
RIMA DIJALOGA 3
“Pišem o životu”
odgovorila sam
kada su me pitali
čime se toiko bavim.
“Ne samo o svom;
tvom,
njegovom.
njihovom, svačijem.
Nemam vremena za
priču o priči,
opis,
ni fragmente.”
Bog odmara dok
osmišjava zapovesti
praveći se da
postoji.
Neumorno radim
jer pokušavam da
ovog trena
nestanem
i
ja.
Najzad
RANE, RANE
Lekar je gledao nalaze, nju
prišao je prozoru da otvori.
Vratio se
seo
opet pogledao Sunce, pa nalaze
podigao olovku i u čašu stavio.
Voda se prepala namesto presude
zaleđena zaplaka
(kao što um pukne iznenada)
Lekar je pokupio propisane poglede
dotakao pečat i
priljubio uz:
“otkud ja među leševima, snu ?”
DVE STRANE ULICE
Svetlom stranom ulice
išli su vedri sa ostalima
koji su nosili
četiri sveće
dve burme,
belo platno,
crno vino
Ispiše iz pehara za večnost i zajedništvo
Nebo je pevalo
iskrilo put što život donosi
Sećam se trena kad
zaboravismo vreme,
zaboravismo jezik,
zaboravismo zvuk
videvši nju da ide sama
drugom stranom ulice
noseći jednu sveću
crno platno
čašicu vina
za kamenitu
zemlju
pomračenu
ODA SMRTI
Oproštajnu pesmu neće čuti niko,
zariću je bolno posred vašeg uma.
Rasprostrću nebom gavranove krike,
oluju bez vetra , gromove bez sjaja.
Ah, kada se jednom sretnemo u paklu,
kajanje bez kraja oprostiti neću.
Dopustiću sebi đavolska zlodela-
ugasiću svima zapaljenu sveću.
LJUBAV
Posle trenutka,
kada je lekar završio priču,
pao je znojav
u krilo mile.
Pred njegovim okom
bila je magla.
Svetlost se prostirala
daleko, visoko.
Ćutao je,
ni dah iz ustiju nije pustio.
Telo je drhtalo zbog
znaka smrti.
Ipak, i tada, u tom trenutku
mirno su plovile njegovim venama
krvava ljubav
vera i
nada.
OPELO
Gradom idu zveri
Zarivaju čeljusti
Otkidaju grizu
Po deo tela
Sunce ga raspelo
Krv lagano klizi
Livadi sa cvećem
Crvenim za kraj
Opelo
Plače
Plače
Noći
Smiluj se