Категорија: Marina Adamović

skoro će noć
bez hlada ovog leta ~
znoj i iz oka

Pisci koji se smatraju velikim, pa samim tim i preodgovornim za svako novo delo, proveli bi dane ispisujući ovu priču. Reč mora biti precizno odabrana, ritmika i smisao rečenice, takođe. Dobro je što ovim nisam opterećena uopšte. Otkucaću jedan događaj najjednostavnije, upravo onako kako se odvijao. Dakle, rekla je: “Šta je život? Od mladosti nisam videla dva, nekada nerazdvojna, druga. Kako je jučerašnji susret sa jednim od njih bio neverovatno iznenadan, osetilaa saam potrebu da skočim od sreće, zagrlim ga i zapevam našu staru. Znam da je i on poželeo isto. Oči su mu sjale kao munja noću. Međutim, nismo mogli zato što je mesto događaja bio dom onog drugog koga ni on godinama nije sreo a sada smo se pronašli jer je zdrav od srca umro.”

takva vrelina

da ni iz guste krošnje

nema cvrkuta

http://www.marina-poezija.com/?fbclid=IwAR0VjskQWod3Wk9Wcbt2BFb4uHFWnk13X4NjgDls3jOH6_iMoZhT1hDNbjQ

Život je prekratak i ne možeš ga protraćiti na gluposti. Evo, dok sam napisala ovo, potrošila sam ceo minut. Šta se sve moože dogodti za šezdesetak sekundi? Mogu se nasmejati i opustiti. Mogu vrsišteći opsovati. Mogu se i ubiti.

Mislim, mislim, mislim; tako rastežem trajanje. Ako ga ne rastežem, nema razloga za mišljenje. Stvarno je prekratak, nešto moram preduzeti ne trošivši ga na beznačajnosti.

Iz fioke vadim sličice. Devočica sa njh naplakuje:

“Koji si razlog smislila pa si mene ubila?”

“Život! Tako ću ga, subjektivnim povodom, najduže analizirati.”