БАЦИ – Марина Адамовић

Баци ту сузу
разуларену
није вредна
да буде
твоја
Баци омче
и
окове
покидај вене
глупој
дилеми
бaци све
Живот
почиње
Visits: 1382
Today: 6
Total: 638063

SVEĆA

Desilo se godine prošloga veka
kada je dete tražilo drugo
kada je čovek tražio čoveka
kada je drvo tražilo vodu
Mlado je htelo srećno da se igra
stariji da grade kuću od pruća
biljka je slutila da koren truli
voda mutno potekla izvoru.
Nešto se zbilo lutajućim nebom
nešto se krilo u beskrajnoj šumi
imalo je snagu koja cepa vazduh
nešto je palo kriknuvši crveno
Proleća sivog svirepog doba
upaljena je sveća za pokoj suza
ali još teku i nema im kraja
one su reka sa uzvodnim tokom
Desilo se godine prošloga veka
kada je dete tražilo drugo
kada je čovek tražio čoveka
a smrt im ušla besno u srca.
Visits: 157
Today: 1
Total: 638063

DOBRO JUTRO, NADO

Sirene su označile prestanak agresije.
Otišla sam do bolnice
po dnevnu dozu terapije.
Još sam bila u hodniku
kada se začula nova,
suprotnog značenja.
Ni “vratiću se za pečat”
nisam rekla medicinskoj sestri,
pojurila sam sinčiću
koji je ostao u “nepoznatom” stanu
nepoznatog dede.
Zagrlila sam ga i liftom spustila u
podzemlje.
Nigde nikoga.
Pričala sam mu,
pevala,
izvodila predstavu pozorišta u
tunelu.
Kako bacim pogled na nebo,
setim se zla koje je Balkan doživljavao
devedesetih godina.
Sada mnogo mladih
oseća posledice u telima.
O ostalome, ne bih
Dosta
Dobro jutro, nado.
Visits: 43
Today: 0
Total: 638063

HAIKU Samoća

Zalazak Sunca

nema senke ni zvuka ~

misao skoči

Visits: 29
Today: 1
Total: 638063

JAMAIS – Marina Adamović

Dao mi je adresu.
Dopisivali smo se.
Duhovito je ispravljao moje gramatičke greške.
Bila sam na početku studija francuskog u
Beogradu, a on je živeo u ,
ahhhh, Parizu.
Upoznali smo se na kraju puta Julijski Alpi – Istra davne
hiljadu devet stotina sededamdeset i devete…
je pense…peut, cependant, pas..
Ja- hipik bez prebijene pare; on- vegan sa grožđem za gladne.
Voleli smo život, muziku i mir.
U zadnjoj je koverti bilo uredno izrezano srce
od roze celofana – pomen na bajku:
“Tu viendras,n’est pas?
Oh, si, si; ne m’oublie pas.
Jamais.”
Jamais
Plus jamais cela
Visits: 47
Today: 0
Total: 638063

*** – Марина Адамовић

***

у полумраку
пружа руке звездама ~
из облака хор

нико се не помера
само очи играју

© Марина Адамовић

 

Visits: 55
Today: 0
Total: 638063

UMETNOST ČUĐENJA

Ne shvatam u čemu je razlika
između
biti i
ne.
Ne razumem,
sve je van granica poimanja.
Idem svetom koga ima u
opservaciji vlasitih stopa.
Takođe,
sama sam opisana
delom pulsiranja
jedinstveno-ličnog košmara.
Ako želim da se udaljim,
kako preneti da je to moja,
a ne namera
svetlosnih godina?
Ništa mi nije jasno,
sem lepote što se čudim
da nešto grli i
ne napušta
građu mog kostura.
Van tog je – tišina.

Visits: 69
Today: 0
Total: 638063

NE ZNAM ŠTA MI JE – Marina Adamović

Dan je polako prelazio u sumrak.
Sunčano vreme, prekrvao je kišovit oblak.
Ana je otvorila kišobran i plakala.
“Moja je mladost protekla prebrzo.”
Tuga se širila kao epidemija.
Zgaženog mrava, nosio je drugi.
Krvava noga psa, vukla se za njim umorna.
Čekala sam da se sve ovo završi i vidim svitanje sledećeg jutra.
Nije mi uspelo. I ja sam plakala.
Ana je bacila kišobran i skočila pod sedmi auto.

Visits: 101
Today: 0
Total: 638063

ČIKO!

 

Starci često izlaze u šetnju.
Zabavljaju se u parkovima.
Gledaju izloge
opisujući šta im se sviđa na
nekom proizvodu.
Šaljivo komentarišu generaciju suprotnog pola.
Obično ne nose sat.
Obazrivo prelaze ulicu.
Vraćaju se kući što kasnije jer je dom
susret sa sobom.
Svim ovim pokazuju koliko se plaše smrti.
Straha ne bi bilo kada bi se okrenuli
i zavirili u upitno,
mukom otvoreno
mlado oko koje bez stida
plače.
Čiko, pomozi!

Visits: 75
Today: 0
Total: 638063

POETSKA KRATKA PRIČA – ČUDO

Zamišljala je da je ptica.
Nije ništa zamišljala, letela je gradom i razgledala. Znate, ona je čudna vrsta ptica – ni selica, ni stanarica. A nije mogla ni da zamišlja. Kako bi se to ptičjim jezikom saopštilo?
Povremeno bi sletetala na žbunove svoje mladosti i ostavila pero.
Nije ga namerno ostavljala , samo je opadalo.
Ljudi bi bacili po pogled -dva i šapnuli “lepa ptičica”.
Zašto su to činili? Pa neko je ustrelio olinjalu pticu, ali je nije bacio..ne; bio je “prisatojan”. Iskopao je grob, napravio spomenik od ruža u procvatu i na trn okačio sliku ptice dok je još bila ptić.
Taj “neko” nije ni pretpostavljao da ptice ne umiru! Eno, gore, još se vide krila kako po oblacima ostavljaju nešto nalik na poeziju.
A ona… zamišlja da je živi pesnik… zaista čudno… zaista…
(a ko tvrdi da čuda nisu jedina moguča? Ko?)

Visits: 54
Today: 0
Total: 638063

ODANOST

Moj prijatelj ima prijatelja
koji se nikada ne odvaja od njega;
Zajedno pričaju,
zajedno ćute.
deli sa njim
bogatstvo i tajne.
Mesec mu je,
i Sunce, i vetar.
Ne zamera mu ništa,
niti ga povređuje.
To je doživljaj za
žive rane i krvoslap.
Jutros sam videla
kako je sišao sa njim
negde daleko,
tamo duboko
u cilj odanog prijateljstva
Grob
Visits: 69
Today: 0
Total: 638063

ODMOR

Krećem na odmor.
Molila sam za veće vozilo da bih sve muke i nevolje udobno smestila .
Ne mogu ih ostaviti nikome.
Navikle su da se ne odvajamo, tako lakše provodimo i noći, i dane.
Upoznale smo se kako su se rodile. Ljuljuškala bih jednu, pa drugu i osećala da im prija.
Sada, vezane smo tako čvrsto da se predstavljamo kao rođake.
Crtaju mi poruke po moždini kada se uspavam, pa i u snu ostajemo zajedno.
Poseban je razlog što ih i na letovanje vodim:
ako me talas proguta, moraću bilo kako da se izvučem jer će na obali plakati i dozivati me do beskraja!
Visits: 124
Today: 0
Total: 638063

RELIKVIJA

Sledim let ptica
među zvezdama
Dotičem i Sunce,
prolazim kroz oblake
Takvu sam lepotu
oplakala

dok sam gledala sa zemlje
pre nekoliko
vekova.

Visits: 60
Today: 0
Total: 638063

SUSRET SA SMRĆU

Triput sam se videla sa tobom,
Sanjala sam gošću
U svili boje meda,
Kucnula si,
Ušla
I samo takla dušu
 
Srce je upamtilo – tvoje meke prste
Pretesno je u zagrljaju – koji iščekuješ
 
Svaki dan ima oči – boje tvoje pesme
Svaki dan
 
Znam da ćeš doći kad te zaboravim
Blagonaklono ti ostavljam poruke na staklu
Biću tiha
 
Sasvim tiha
Tiša od nevena u tvom vernom krilu
 
Život je tvoja drevna tvorevina
Visits: 46
Today: 0
Total: 638063

ONA

Kako se zoveš? Tišina je vladala ulicom. Molim te, reci mi makar prvo slovo, setiću se. I dalje ni glasa. Ona je pokušavala na sve načine da privuče pažnju na svoju zainteresovanost. Muk je vladao prostorom širim od ulice. Znam da smo se nekada družile. Da li je to bila osnovna? Srednja? Fakultet? Ne bih rekla da je posao. Nikada nisam radila. Reci bilo šta. Setiću se po boji glasa. Ova je delovala previše utučena i nije se ni moglo očekivati da će bilo šta reći. Ne znam šta bih drugo. Odlazim. Napustiću te. Ako osetiš potrebu da me nađeš, samo dođi ovde i izgovori moje ime. Ti njega sigurno znaš? Odmah ću se pojaviti. Nije mogla sprečiti par suza da joj skliznu na ruku i potvrde kako je oduvek bila tužna usamljenica koja je, nepoznatim jezikom, samo sa hartijom razgovarala. Brzo posle toga, i nju bi spalila zbog nejasnog odgovora.

Visits: 51
Today: 0
Total: 638063

SONATA

Plačem jer sam
posestrima kiše
ona pada –
zna
padam i
ja
oblak se grči od nežnosti i sreće
moje srce – od gromova i munje
nema lepše nebe
ske sonate
osim te – za
ružičasti
kraj
ritam osluškuje – i ti, majko, da?

Visits: 61
Today: 1
Total: 638063

ZABORAV

Nećeš me videti
ali biću tu
Nećeš me ni čuti
ali ostaću
Na me nećeš misliti
ali osetićeš bol
Nećeš znati odakle
ali ja ću plakati
Kada svane
gavrani će graktati:
Zaborav ne postoji

Visits: 74
Today: 1
Total: 638063

HAIKU —– Marina Adamović

https://docs.google.com/document/d/1L-i0dehhVrhImrF5wUm1GZUM9-9Ce1V77NSIsEYR9P0/edit

 

 

Visits: 57
Today: 0
Total: 638063

TIŠINA — Marina Adamović

Dugo ćutim dugo dugo
dugo
a koliko treba semenu
da postane biljka?
a biljci da odluči
divlja il’ pitoma?

šta ako progovorim?
šta?
bodlje i noževi
skočiće na mene
– davno sam nikli
kron luzera
evo krvi
i kapi tišine

a ona?
nema nam splava
dakle
pesma se ne izgovara
ko će sa mnom ćutati?
mislim –
sa pločom od kamena?

Visits: 43
Today: 1
Total: 638063

NAKON PONOĆI – Marina Adamović

Postaću svesna smrti
kad joj se
najmanje
nadam
Šta će mi život
koji ne može biti srećan,
ni lep, ni miran
– čeka samo na
smrt?
Šta će mi uopšte svest
koja će skončati
sa mnom?
Sada sam svesna života
jer umirem

Visits: 66
Today: 1
Total: 638063