Категорија: Marina Adamović

Zalazak Sunca

nema senke ni zvuka ~

misao skoči

Ne shvatam u čemu je razlika
između
biti i
ne.
Ne razumem,
sve je van granica poimanja.
Idem svetom koga ima u
opservaciji vlasitih stopa.
Takođe,
sama sam opisana
delom pulsiranja
jedinstveno-ličnog košmara.
Ako želim da se udaljim,
kako preneti da je to moja,
a ne namera
svetlosnih godina?
Ništa mi nije jasno,
sem lepote što se čudim
da nešto grli i
ne napušta
građu mog kostura.
Van tog je – tišina.

Dan je polako prelazio u sumrak.
Sunčano vreme, prekrvao je kišovit oblak.
Ana je otvorila kišobran i plakala.
“Moja je mladost protekla prebrzo.”
Tuga se širila kao epidemija.
Zgaženog mrava, nosio je drugi.
Krvava noga psa, vukla se za njim umorna.
Čekala sam da se sve ovo završi i vidim svitanje sledećeg jutra.
Nije mi uspelo. I ja sam plakala.
Ana je bacila kišobran i skočila pod sedmi auto.

Starci često izlaze u šetnju.
Zabavljaju se u parkovima.
Gledaju izloge
opisujući šta im se sviđa na
nekom proizvodu.
Šaljivo komentarišu generaciju suprotnog pola.
Obično ne nose sat.
Obazrivo prelaze ulicu.
Vraćaju se kući što kasnije jer je dom
susret sa sobom.
Svim ovim pokazuju koliko se plaše smrti.
Straha ne bi bilo kada bi se okrenuli
i zavirili u upitno,
mukom otvoreno
mlado oko koje bez stida
plače.
Čiko, pomozi!

Zamišljala je da je ptica.
Nije ništa zamišljala, letela je gradom i razgledala. Znate, ona je čudna vrsta ptica – ni selica, ni stanarica. A nije mogla ni da zamišlja. Kako bi se to ptičjim jezikom saopštilo?
Povremeno bi sletetala na žbunove svoje mladosti i ostavila pero.
Nije ga namerno ostavljala , samo je opadalo.
Ljudi bi bacili po pogled -dva i šapnuli “lepa ptičica”.
Zašto su to činili? Pa neko je ustrelio olinjalu pticu, ali je nije bacio..ne; bio je “prisatojan”. Iskopao je grob, napravio spomenik od ruža u procvatu i na trn okačio sliku ptice dok je još bila ptić.
Taj “neko” nije ni pretpostavljao da ptice ne umiru! Eno, gore, još se vide krila kako po oblacima ostavljaju nešto nalik na poeziju.
A ona… zamišlja da je živi pesnik… zaista čudno… zaista…
(a ko tvrdi da čuda nisu jedina moguča? Ko?)