Celi stan tvojom dušom miriše

(Za moga Sašu)

Snovi na javi su radosno tužni,
neznano dalekih sećanja o tebi,
u uredno slož’nim ormanima tvojim
i slikama puteva odavno predjenim,
poznatih, neznanih, čudnih, dalekih,
što znao jesam i znao nisam,
sine moj.

Ne sanjam tužan jer znam na javi
u tvome je nestanku istina večna,
bez zbogom si otiš’o, tiho i tiše,
ostavio dugu k’o posle kiše,
onih vrtova kad sunce s’ pojavi
da tmine otera svom snagom svojom,
na radost tvoju, radosti moje,
sine moj.

Ne čujem više cvrkut slavuja,
onog najlepšeg tvoj san što sniva,
mora da spava, mislim da sanja
najlepše spomene mladosti tvoje;
u utihu slavuja, u divnoj duši,
čujem i tebe, vidim i život,
sve sanje dobrote nedosanjane
i istinu jaču od svih neistina
i dušu ti dišem, na tebe mirišem,
sine moj.

U stanu teskobnom i praznom bez tebe,
mirise pijem i skupljam snagu
za dane bolje u novim sutra,
lika tvog nema al’ ja ga vidim;
pa vratim protekla u nova jutra,
u stanu drugostrane večite duge,
prave istine, bez prevarne, druge,
sine moj.

Kao mirisna duga posle kiše,
ceo stan tvojom dušom miriše,
sine moj.

(Tvoj tata, Bgd, 30.maj 2021)

Visits: 341
Today: 1
Total: 1627188

NE PLAČEM JA

NE PLAČEM JA

                         (Za moga Sašu)

Otišao si mili u bolji svet,

Tamo gde nema tuge i jada,

Istinu našao na drugoj strani,

Iza večite duge života;

Pa neka u predivnoj duši tvojoj

Uvek u radosti sjaji lepota

I neka si andjeo sa andjelima,

U večnosti mira i večnosti snova,

Sine moj.

 

Uvek, da znaš,

Ne plačem ja,

Mili moj sine,

To tuži moja duša.

 

To zaista mnogo

Tuži za tobom,

Moja duša.

                  (Tvoj tata, Bgd, 25.05.2021)                                

Visits: 322
Today: 1
Total: 1627188

SIGURAN SAM

/Toše Proeski: TVOJ 40ti RODJENDAN/
SIGURAN SAM

Siguran sam,
Onaj glas milog Andjela,
Jutros što jedini ispuni
Sva naša čula, magle potera
I donese nadu, a snivao nisam,
To Ti si bio.

Siguran sam,
Ponovo braniš nejač rodjenu
Na zemlji ovoj jada i tuge,
Ovde gde radosti postaše nejasne,
I tudje i druge,
Daleke od razuma,
Daleke od nas.

Siguran sam,
Pomažeš pravednim da pute pronadju,
Otvaraš ponovo skrite vidike,
I mene vodiš na pute daleke,
Najmilu ponovo, opet, da vidim,
Nju najlepšu, dobru, najtoplog srca;
Da opet budemo čarobne, bliske,
Najlepše pesme najdražih duša…
Pa hvala za pravce i dane što dodju.

Siguran sam,
Uvek ćeš biti najlepša zvezda,
Nju samo gledam, onu što čujem,
Onu što volim, u srcu čuvam.
Hvala ti Andjele za sve što činiš,
Hvala na svemu,
A ja to znam.

Darko,
Bgd, 24. jan. 2021.

Visits: 545
Today: 0
Total: 1627188

DOBRO SAM JA – Slobodan Jevremović

Dobro sam ja
dok oko mene mobilni mladi
poruke vrte, smeju se, sede,
bus ljulja prepun, a stare ne glede,
vozači novi iz rezerve neke,
pa voze krompire, džakove, robu,
brze i koče nestašno, naglo,
i njima je toplo a nama je zima,
al’ veze nema kol’ko nas ima,
u hladnom busu, dobro obučen,
dobro sam ja.

Hoću da ne vidim, al’ gledati moram,
baka pretura prazan novčanik,
dal’ jabuku kupit’ il’ možda dve,
penzije ukrali u mnogo delova
i njoj i meni i svima nama
i vraćaju posle godina prevare
sasvim k’o priča o veri i neveri,
a ja sam ipak,
u ludnici ovoj,
dobro sam ja.

Nema dobrote onakve nekada,
zli više su ljudi, pa loše vlada,
nema uopšte pravih ljubavi,
niko da pomogne, da te izbavi,
od stalnih kiša da sunce svane
i tako skloni nevolje tamne,
a ipak, u svemu, u svakom problemu,
dobro sam ja.

Naravno štedim i naravno čekam
onaj naš sladoled dve džambo kugle,
i osmehe naše, i dodire naše,
sva prijateljstva i ljubavi mile,
i tvoje reči, kraljice naše,
to samo čekam, tebe da vidim,
najlepša bliska daljino moja,
i nikog više sem tebe ne vidim,
a tebe dok čekam,
voljena moja,
dobro sam ja.

(Bgd, 16.nov.2019)

Visits: 225
Today: 0
Total: 1627188

POVRATAK PROLEĆA – Slobodan Jevremović

Iz zabranjenog života
u četiri zida
teturaju pijanstva
sa slikama uvala
palih snova dečaka
i kombija u jami
na Kosančić Vencu
i kombija na putu
Obrenovac – Skela.
Silom su uzeli snove proleća,
silnici ukrali proleće cvetno
od onog koji ne poseduje
i naravno nema.

A on,
sasvim antiprotivan,
zatočenik dvorca stalog vremena,
učesnik slika rušenih silnika,
borac za pravdu od dečačkih dana,
“Trst je naš” protiv Engleske,
nosilac kanti za djubre
za belgijsko uredno dvorište
kao “nagrade” za ubistvo,
za smrt Patrisa Lumumbe,
on, protiv ratova,
borac za pravdu, protiv neprava,
svedok Studentskog pokreta
letnje šezdesetosme,
prepun suzavca odavno;
sa šetnjama stalno
i protiv njega, dugo i uporno,
u ime svih osmih martova,
i tragedija i posrnuća
i bola i nesreća,
on veruje i dalje zna,
ovako zatočen i antiprotivan,
da opet stiže proleće cvetno.

Svejedno kada, posle proleća,
il’ posle leta, nada i snova,
stiže proleće puno života,
opet, k’o nekad,
on zna.

(Darko, Bgd, 08.apr.2020)

Visits: 81
Today: 0
Total: 1627188

OPET SVIĆE PROLEĆE – Slobodan Jevremović

Sa vrha kradenog najdivnog tornja,
onog od svih naših ljudskih imanja,
lažljivi silnici zmijskoga lika
viču i prete i otrov sipaju
na zatočenike nepravo krive,
a ulaz im prozorska okna stanova
umesto vrata što nam prikovana.

Od blagih i dobrih ljutite stvaraju,
zatočenike još jače stišću,
reč su uzeli, ukrali pšenicu,
i sve hoće natrag, sve vode dole,
ad im je želja, ne izbavljenje,
i ulice puste i pusti dani,
crnje još noći, njima na radost;
uz silu silnici slobodu guše,
mostove ruše, ustave buše,
pa poplavom prete i mladom i starom.

E, neće moći, jer istinu imam,
meni nećete mostove krasti,
granične oznake napamet znam,
a povratna karta samo što nije,
jer proleće ovo njoj moram da dam.

Za milu moju mi putevi stoje,
iz čet’ri zida u radost što znam,
uskoro, opet, isto k’o nekad,
na put iz mraka ja slobodan hodam.

Slobodan Slobodan, i opet hodam.

(Bgd, 10. apr. 2020.)

Visits: 101
Today: 0
Total: 1627188

OSTRVO MIRA U OPŠTOJ LUDNICI – Slobodan Jevremović

Najpre su srušili moje visine,
kulu lepote one, sasvim na vrhu brda,
da ne vidim bliske daljine naše,
da postanem rob i poput maškare, lude,
besciljno lutam i čekam da nečekam,
da milost nam daju i osvetle pute
one što vode tebi u lepote naše;
čekam da nečekam više, veoma se nadam
da zla ovog ne bude ni večno da traje,
da sreću opet, ponovo, napokon,
nama radosno daje.

I svašta smislili dalje ovoj napaćenoj duši,
sve zatvore svuda okolo srećom napunili
a zlo, pakost, mržnju, u javu pustili,
pa se nasladjuju kako to robovi ćute
i trpe u beznadju, tumaraju u boli
ulicama novim koje su naše nekada bile.

A ja sam pobeg’o u ravne okolne,
i tamo gradim najvišu kulu,
na najvišem bregu ravne ravnice,
tebe da vidim ponovo blisku,
da budemo sasvim i tamo i ovde,
da daljine nemaju nikakvog smisla
za neke voljene i neke sa srcem
i neke van zlobe i jada i roblja,
sa tobom mila čarobnice moja,
sa tobom uvek i kao i nekada,
miran i srećan,
sa tobom ja.

I šta više hoće od tebe i mene,
dosta su prepreka već postavili,
neljudi bez lica i glasa bez govora,
granice brane kao od Tatara
i ne haju za ljubav, o njoj i ne znaju,
ružnoće i gluposti javno postavili;
ali smo nadalje pametni i naši,
za dobro znamo, za ljubav znamo,
i nikom te sreće naše ne damo.

Neka ruše, bezlični ljudi, umova zlih,
glupaci pravi, ja ipak gradim,
i kulu moju opet da imam,
da tebe gledam i tebe snivam
i čekam sunce u ovom mraku
opet da dodje sjaj u bedaku
kao i uvek, kao i juče,
i svaki put tako,
mila moja.

(Bgd, 21.avg.2020)

Visits: 80
Today: 0
Total: 1627188

JEDNOM ONA ZVEZDA – Slobodan Jevremović

Jednom kad vidiš onu zvezdu,

sa svetlošću prepunoj ljubavi,

oštre jasnoće predivnih sećanja,

nemire tvoje odmah izleči,

i miluje oreol tvoje lepote,

ljubi neljubljeno skriveno tvoje,

i čuva te, pazi da niko ne zgazi

tvoje reči i postojanje,

pa ne ume niko tako da voli

na istini skrivanoj godinama

kad moja si bila, a nisi bila,

e ta baš zvezda, najsvetla zvezda,

sa sklopljenim zracima molbe za tebe,

to sam ja.

 

Pogledaj gore, pošalji milovanja,

moja ljubavi, naših sećanja,

poljubi mene, podari mene,

to sam ja.

                             (Bgd, 30. maj 2017)

Visits: 81
Today: 0
Total: 1627188

MIRISI TREŠNJINOG CVETA – Slobodan Jevremović

Hodam po putu a magla svuda, znao sam pravac, ali po danu, sad tabli nema da pute pokažu, ni ljudi po mraku, nikog da pitam, a možda su zli jer ljudi lažu, i hodam dalje a noge posrću. Magla je pokrila sve zaborave ja sunce čekam, Andjelu dragi, da stignem tamo do mile moje, i … Настави са читањем “MIRISI TREŠNJINOG CVETA – Slobodan Jevremović”

Hodam po putu a magla svuda,
znao sam pravac, ali po danu,
sad tabli nema da pute pokažu,
ni ljudi po mraku, nikog da pitam,
a možda su zli jer ljudi lažu,
i hodam dalje a noge posrću.

Magla je pokrila sve zaborave
ja sunce čekam, Andjelu dragi,
da stignem tamo do mile moje,
i moram da hodam neznanim putem
jer osećam pravac, mirise trave,
i cveta trešnje, i dušu Andjela,
dobrotu Tvoju nebeskih visina.

A tebe molim, Andjelu mili,
pevaj joj mirise trešnjinog cveta
neka joj snovi što lepši budu
i mirisi sete na najlepe dodire,
onih od juče, danas i sutra.

Tvoja dobrota neka je čuva
a ja ću stići do mirisa trešnje,
do mile moje, do druge strane,
do novih saznanja bliskih daljina
i onda da sa njom ja budan sanjam
na krilima paperja i dragih snova,
snova o nama,
snova za nas.

Hvala Ti Andjele dobrotu Tvoju,
i pevaj mi Andjele one mirise
trešnjinog cveta, kako Ti znaš,
i nju mi čuvaj, najmilu moju,
pevaj nam mirise,
pevaj lepote,
samo za nas.

Vrati te mirise
trešnjinog cveta
u dušu moju,
Andjele…

                ~~~ TOŠE PROESKI,
                       1981 – 2007 ~~~

(Darko, Bgd, 12.mart 2019)

Visits: 286
Today: 0
Total: 1627188

KO ĆE DA VRATI NEZNANO PROTEKLE GODINE? – Slobodan Jevremović

Nisam kriv jer nisam znao, godine lutanja sam odbolovao, meseci postali preduge godine, tuge su mnoge radosti smenile, a ti si bila, najdraža moja, neznano sama unutar mog srca, bez ljubavi moje, bez nas sa nama, i godine išle, redjani kalendari, svi dani novi postali stari, a ja sam lutao i nisam znao, nikakvog znanja … Настави са читањем “KO ĆE DA VRATI NEZNANO PROTEKLE GODINE? – Slobodan Jevremović”

Nisam kriv jer nisam znao,
godine lutanja sam odbolovao,
meseci postali preduge godine,
tuge su mnoge radosti smenile,
a ti si bila, najdraža moja,
neznano sama unutar mog srca,
bez ljubavi moje, bez nas sa nama,
i godine išle, redjani kalendari,
svi dani novi postali stari,
a ja sam lutao i nisam znao,
nikakvog znanja nisam imao,
mila moja.

Sada,
kada je sabrano vreme veoma proteklo,
ja minute vraćam svih onih godina,
i trudim se veoma da bude sa nama
sve propušteno, sve nerečeno,
sve obećano, sve ostavljeno,
sve da nam vratim,
sve naše da bude,
jer niko ne može meni
nikada da proba da vrati
sve godine one neznano protekle,
al’ samo to mogu
i samo to hoću,
za nas,
ja.
(Bgd, 15.jan.2019)

Visits: 171
Today: 0
Total: 1627188