Ознака: misaona poezija

SIGURAN SAM

/Toše Proeski: TVOJ 40ti RODJENDAN/
SIGURAN SAM

Siguran sam,
Onaj glas milog Andjela,
Jutros što jedini ispuni
Sva naša čula, magle potera
I donese nadu, a snivao nisam,
To Ti si bio.

Siguran sam,
Ponovo braniš nejač rodjenu
Na zemlji ovoj jada i tuge,
Ovde gde radosti postaše nejasne,
I tudje i druge,
Daleke od razuma,
Daleke od nas.

Siguran sam,
Pomažeš pravednim da pute pronadju,
Otvaraš ponovo skrite vidike,
I mene vodiš na pute daleke,
Najmilu ponovo, opet, da vidim,
Nju najlepšu, dobru, najtoplog srca;
Da opet budemo čarobne, bliske,
Najlepše pesme najdražih duša…
Pa hvala za pravce i dane što dodju.

Siguran sam,
Uvek ćeš biti najlepša zvezda,
Nju samo gledam, onu što čujem,
Onu što volim, u srcu čuvam.
Hvala ti Andjele za sve što činiš,
Hvala na svemu,
A ja to znam.

Darko,
Bgd, 24. jan. 2021.

Visits: 193
Today: 2
Total: 394755

DOBRO SAM JA – Slobodan Jevremović

Dobro sam ja
dok oko mene mobilni mladi
poruke vrte, smeju se, sede,
bus ljulja prepun, a stare ne glede,
vozači novi iz rezerve neke,
pa voze krompire, džakove, robu,
brze i koče nestašno, naglo,
i njima je toplo a nama je zima,
al’ veze nema kol’ko nas ima,
u hladnom busu, dobro obučen,
dobro sam ja.

Hoću da ne vidim, al’ gledati moram,
baka pretura prazan novčanik,
dal’ jabuku kupit’ il’ možda dve,
penzije ukrali u mnogo delova
i njoj i meni i svima nama
i vraćaju posle godina prevare
sasvim k’o priča o veri i neveri,
a ja sam ipak,
u ludnici ovoj,
dobro sam ja.

Nema dobrote onakve nekada,
zli više su ljudi, pa loše vlada,
nema uopšte pravih ljubavi,
niko da pomogne, da te izbavi,
od stalnih kiša da sunce svane
i tako skloni nevolje tamne,
a ipak, u svemu, u svakom problemu,
dobro sam ja.

Naravno štedim i naravno čekam
onaj naš sladoled dve džambo kugle,
i osmehe naše, i dodire naše,
sva prijateljstva i ljubavi mile,
i tvoje reči, kraljice naše,
to samo čekam, tebe da vidim,
najlepša bliska daljino moja,
i nikog više sem tebe ne vidim,
a tebe dok čekam,
voljena moja,
dobro sam ja.

(Bgd, 16.nov.2019)

Visits: 128
Today: 0
Total: 394755

POVRATAK PROLEĆA – Slobodan Jevremović

Iz zabranjenog života
u četiri zida
teturaju pijanstva
sa slikama uvala
palih snova dečaka
i kombija u jami
na Kosančić Vencu
i kombija na putu
Obrenovac – Skela.
Silom su uzeli snove proleća,
silnici ukrali proleće cvetno
od onog koji ne poseduje
i naravno nema.

A on,
sasvim antiprotivan,
zatočenik dvorca stalog vremena,
učesnik slika rušenih silnika,
borac za pravdu od dečačkih dana,
“Trst je naš” protiv Engleske,
nosilac kanti za djubre
za belgijsko uredno dvorište
kao “nagrade” za ubistvo,
za smrt Patrisa Lumumbe,
on, protiv ratova,
borac za pravdu, protiv neprava,
svedok Studentskog pokreta
letnje šezdesetosme,
prepun suzavca odavno;
sa šetnjama stalno
i protiv njega, dugo i uporno,
u ime svih osmih martova,
i tragedija i posrnuća
i bola i nesreća,
on veruje i dalje zna,
ovako zatočen i antiprotivan,
da opet stiže proleće cvetno.

Svejedno kada, posle proleća,
il’ posle leta, nada i snova,
stiže proleće puno života,
opet, k’o nekad,
on zna.

(Darko, Bgd, 08.apr.2020)

Visits: 29
Today: 0
Total: 394755

OPET ĆU PROĆI – Slobodan Jevremović

Opet ću proći ONIM putem kao i ti onda davno ili možda juče ili uopšte i nisi, moj dragi Andjele ?? Onim putem rastanka sa dobrotom stvarnog i postanka dobrote legende i uspenja visoko, još više tamo gde samo Andjeli žive svoje najlepše časove i čuvaju nas, obične, najobičnije ljude one koji su i pre … Настави са читањем “OPET ĆU PROĆI – Slobodan Jevremović”

Opet ću proći ONIM putem
kao i ti onda
davno
ili možda juče
ili uopšte i nisi,
moj dragi Andjele ??
Onim putem
rastanka sa dobrotom
stvarnog
i postanka dobrote
legende i uspenja
visoko, još više
tamo
gde samo Andjeli žive
svoje najlepše časove
i čuvaju nas, obične,
najobičnije ljude
one
koji su i pre bili
samo tvoji
i samo za tebe,
dragi naš Andjele…

Opet ću proći
ONIM putem,
ali to Ti već znaš…

Ti to već znaš…

Darko, 05.dec2018.

*U divnom sećanju – TOŠE PROESKI*

Visits: 20
Today: 0
Total: 394755

SANJAM SVE OVO – Slobodan Jevremović

Besciljna šetnja stazama bola neznanog grada kraj neznane reke, ni ljudi nema, a ruke daleke, a oči skrivene za oblakom crnim što preti danju i noću jedinim voljenim, ni put ja ne znam, ni pravac ne vidim, u nemoći svojoj pomoć ti tražim, veoma veliku, veoma sada, a oči daleke … I dalje ne znam … Настави са читањем “SANJAM SVE OVO – Slobodan Jevremović”

Besciljna šetnja stazama bola
neznanog grada kraj neznane reke,
ni ljudi nema, a ruke daleke,
a oči skrivene za oblakom crnim
što preti danju i noću jedinim voljenim,
ni put ja ne znam, ni pravac ne vidim,
u nemoći svojoj pomoć ti tražim,
veoma veliku, veoma sada,
a oči daleke …

I dalje ne znam kuda do tebe
još jednom da vidim najmilo lice,
da dušu ogrejem svom srećom tvojom
i srce ozdravi svom željom mojom,
da te bar nadjem u crnilu šetnji,
i prosvetliš radosno sve ove tuge
neznanja i bola nemoćnih nada;
al’ ulice i dalje veoma daleke,
veoma od nas …

Sanjam sve ovo i hoću budan
opet da vidim te tvoje oči,
i ne sa kule tebe da tražim,
nit’ žedan sam vodu opet da pijem,
nego sa tobom, najdraža moja,
nego sa tobom, ovoga časa,
kada je java odnela san,
kao za večnost il’ zauvek,
a dodir tvoj topli, najdraža, mila,
neka mi bude najveći lek.

Sanjam sve ovo,
o nama baš,
o najvećoj priči
koju ti znaš…

                                      Darko
                                      (Bgd, 06.okt.2018)

Visits: 37
Today: 0
Total: 394755

JA OPET TE SLUŠAM – Slobodan Jevremović

(Toše Proeski, 25.jan.1981–16.okt.2007) Ja opet te slušam a ne vidim dane, ne vidim sumrak, ne vidim sunce što krila je spržilo tvoja, a samo si ti visoko leteo, i samo si bio jedini ti, i samo si ti … Divni čoveče, dušo naša, kao lasta si leteo visoko da vidiš sve drage osobe, da pomogneš … Настави са читањем “JA OPET TE SLUŠAM – Slobodan Jevremović”

(Toše Proeski, 25.jan.1981–16.okt.2007)

Ja opet te slušam
a ne vidim dane,
ne vidim sumrak,
ne vidim sunce
što krila je spržilo tvoja,
a samo si ti visoko leteo,
i samo si bio jedini ti,
i samo si ti …

Divni čoveče, dušo naša,
kao lasta si leteo visoko
da vidiš sve drage osobe,
da pomogneš bolne ljude,
da nasmeješ tužne
i tuge ozdraviš,
da usrećiš čekane
i nesrećno voljene
i utešiš nesrećne…

Ja opet te slušam
i nema tuge za legende žive,
i opet te mislim
i volim i zahvalno hvalim
i klečim pred likom tvojim.

I legenda si postao naša,
u našim srcima večna,
i živiš sa nama,
i letiš sa nama,
k’o naša legenda sreće,
naša sveta lasta dobrote,
naša La Golondrina.

(Darko, Bgd,15.sept.2018)

Visits: 19
Today: 0
Total: 394755

BLISKA DALJINO MOJA – Slobodan Jevremović

Ne gledam više strane kalendara jer stoji vreme a boli rastu, ne spajam više kraj sa krajem kada su krajevi sve dalji i dalji gomilani računima besramno visokih, tražeći potpunu propast nekada više srednje životne klase, i zato su boli života jaki a izvor vode zatvoren odavno. I dok nosim ponovo stvari prošlosti, dar Domu … Настави са читањем “BLISKA DALJINO MOJA – Slobodan Jevremović”

Ne gledam više strane kalendara
jer stoji vreme a boli rastu,
ne spajam više kraj sa krajem
kada su krajevi sve dalji i dalji
gomilani računima besramno visokih,
tražeći potpunu propast nekada
više srednje životne klase,
i zato su boli života jaki
a izvor vode zatvoren odavno.

I dok nosim ponovo stvari prošlosti,
dar Domu za stara lica,
ja, koji nemam, ipak sam bogat,
jer duša je radost tvog postojanja,
vesele, mile, divne ljubavi,
i tebe sam zatvorio u moje srce
da si mi blizu, moja stvarnosti,
moja lepoto, najlepša damo,
najdraža blizino naših daljina.

Ne gledam više strane kalendara
jer juče je za nas mnogo daleko
i zato si danas, u srcu blisko,
zauvek smeštena u duši miloj,
unutar okvira bliske daljine,
unutar danas i ponovo sutra,
da milo sanjaš,
da lepo spavaš,
da mene voliš,
najdraža bliska daljino moja…

(Bgd, 14.sept.2018)

Visits: 30
Today: 1
Total: 394755

KO JE TAJ ČOVEK – Slobodan Jevremović

~~~ No one will ever know the truth but me … ~~~ Ko je taj čovek što skuplja protekle uspomene, sve tuge smešta u prebolno srce i pomoć otišlu vraća na početak da reši protekle puteve pospanih trava, bez svetla po danu, bez snova po noći, sa uzdahom nesudjene sudbine. Ko je taj čovek što … Настави са читањем “KO JE TAJ ČOVEK – Slobodan Jevremović”

~~~ No one will ever know
the truth but me … ~~~

Ko je taj čovek
što skuplja protekle uspomene,
sve tuge smešta u prebolno srce
i pomoć otišlu vraća na početak
da reši protekle puteve pospanih trava,
bez svetla po danu, bez snova po noći,
sa uzdahom nesudjene sudbine.

Ko je taj čovek
što dušu ima potpunu tobom
a radosti od juče, neznane, znane,
hoda ih u nadi, a zna i hoće
ponovna jutra iz čekanih sutra,
da povrati snagu i srce umiri,
uz dodire tvoje,
i osmehe očiju gledanih blizina,
mila moja.

Ko je taj čovek,
u bespuću ovom što donosi sreću
u tvoje srce?

(Bgd, 13.sept.2018)

Visits: 23
Today: 0
Total: 394755

NEZAPISANI TRAGOVI – Slobodan Jevremović

Pisao sam nezapisane tragove kao nove – a davne – kao nove – a sutrašnje – vidim nestale sve prašine sa puta, a zli su srušili fabrike, straža je neka druga, odavno drugi asfalt postavljen, misle – brišu nezapisane tragove, a ne, to ne, nikada neće … Pisao sam a kelner je opet doneo roštilj … Настави са читањем “NEZAPISANI TRAGOVI – Slobodan Jevremović”

Pisao sam nezapisane tragove
kao nove – a davne –
kao nove – a sutrašnje –
vidim nestale sve prašine sa puta,
a zli su srušili fabrike,
straža je neka druga,
odavno drugi asfalt postavljen,
misle – brišu nezapisane tragove,
a ne, to ne, nikada neće …

Pisao sam
a kelner je opet doneo roštilj
na jako sunčanom stolu,
i leto je bilo, i bilo je toplo.

Pisao sam
pa daj još po jednu,
dok ljudi odoše svojim kućama,
i svi sem mene, i mrak je već.

Pisao sam divne tragove naše,
one asfaltne, prašnjave,
mermerne, travne, cvetne,
liftom pokretne, šinama okretne,
kišne, snežne, u holu neizbežne,
tragove usnule koji se bude
i ponovo sve ih radosno vidim,
pa pišem opisne,
pišem za nas.

Pisao sam, sve naše za juče,
za danas, za sutra,
i opet tako,
i opet,
ja znam…

(Bgd, 22.avg.2018)

Visits: 15
Today: 0
Total: 394755

ONE SLIKE OVIH STVARNOSTI – Slobodan Jevremović

Jesen je prošla, lišće je palo, tragove naše snegovi kriju, vetri zavijaju, pustoće nek’ viju, a mi smo van toga, u duši isti, i jeseni nema i nema zime, k’o nekad onakvi, isti u biti, živimo prošlost i živimo sada, to nije prolazno, to nije malo, ne kao jesenje lišće opalo. Ja stvarno ne plačem, … Настави са читањем “ONE SLIKE OVIH STVARNOSTI – Slobodan Jevremović”

Jesen je prošla, lišće je palo,
tragove naše snegovi kriju,
vetri zavijaju, pustoće nek’ viju,
a mi smo van toga, u duši isti,
i jeseni nema i nema zime,
k’o nekad onakvi, isti u biti,
živimo prošlost i živimo sada,
to nije prolazno, to nije malo,
ne kao jesenje lišće opalo.

Ja stvarno ne plačem, to tuži duša,
ja suza nemam za tuge protekle,
a kada se smejem, moj osmeh nije,
to duša se raduje jer misli na tebe.
I uvek od mene te misli idu,
misli ka tebi,
misli za nas.

Sa tornja gledam sva naša vraćanja
na otiske ostale u dalekoj travi,
nasipom onih presrećnih susretanja
pa zatim nesusretom dalekih sudbina
i uvek te vidim,
i vidim te stalno,
i vidim nas opet
i samo nas,
odavno…

I znam uvek, i znam ja stalno,
vratićemo nas tamo gde smo i bili,
gde jesmo snili, gde jesmo mili,
u one okvire prošloga sada,
da radost vlada, da slika nema,
da stvarnost bude, a ne dilema,
da ovde jesmo, a ne da nismo,
da samo jesmo,
opet da jesmo,
to uvek znam…

Jedna je mladost, jedno je vreme
i opet biće kad skinemo breme
težine ove stisnute nama,
da nisam sam i nisi ti sama,
da moja jesi kao što jesi
i kada si ovde i kada nisi,
ti jesi
a jesi…

(Bgd, 25.dec.2017)

Visits: 18
Today: 0
Total: 394755