Bol i tuga se ne brišu
u dnevnike života se pišu,
svi porazi svi padovi
putevi su kojim duša plovi.
Radost,sreća,sve emocije,
ljubav koja kosmos hrani
srca filmovi i projekcije
vrte se i menjaju na sceni.
Krv i blatnjavi ošugali rovovi
crna dama sa korpom strahova,
sva uzbuđenja i razočarenja
prate nas od rođenja.
Teško da je život livada
brda,doline,vrhovi,jaruge,
tuneli i krivudave pruge
ako jeste čemu tolika maskarada.
Nema vetrova bez posledica
nije ista nijedna pahuljica,
plamen vatre nije isti
svaki minut smo na drugoj pisti.
Danas crno sutra belo
čitav život menjaš odelo,
nema svetlosti bez tame
nosimo demone,sedamo na anđeoske
ćilime.
Ceo film zakjlučan u sobe srca
režiser ga pušta na platna,
horor,tragikomedija,drama,
avantura,
čemu inače naš put ta zemaljska
tura.
Nema brisanja ni bežanja
nekom cvet nekom put trnja,
peščani sat je prerušena britva
zato zapisujemo crno bela iskustva.
Dela,priče naših duša
ne mogu se izbaciti po nalogu
razbiti kao kafanska čaša
u životu svi imamo svoju ulogu.
Slikari naših raznobojnih staza
putnici rajskih i paklenih prolaza,
bez osmeha i na srcu ožiljaka
ostajemo samo prazna slika.
Стихољубље ПоезијаСРБ 2024.
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ представило је своје издаваштво и ауторе на манифесацији ДАНИ КЊИГЕ, односно на сајму књига и издаваштва Расинског округа у Белој сали КЦК 17.10.2024. године. Манифестација је започела песмом Милета Ђурића ЈА ВАМА ПЕВАМ коју је он и искомпоновао. Текст је написао Љубодраг Обрадовић.
Аудио снимак – Марко Вишњић КЦК
СРБИЈА – Андреја Ђ. Врањеш
СРБИЈА
Кад сам дете био,
причали ми о Босни туге.
ЂЕД ми је рекао:
„Србија је све што постоји.“
О њој сам чуо,
када ништа нисам знао,
СРБИЈОМ САМ ЗАПЕВАО.
СТОЈИМ… – Саша Козић
СТОЈИМ…
Моje ја, стоји насупрот,
лажи које износи прошлост,
ослоњена на тужну слику садашњости.
Изнова глумећи,
историјску истину борбе,
између добра и зла.
Настави са читањем “СТОЈИМ… – Саша Козић”
TRAŽIM – Ivo Torbica
TRAŽIM
Tražim
i verujem da ću pronaći.
Tražim samo dobro,
tražim samo pozitivno.
Tražim sve ono
što nas čini ljudima i velikima.
Tražim
nekad možda i previše.
Tražim
zrno nade,
trenutak pažnje,
malo ljubavi,
nešto poverenja;
Tražim zračak topline i svetlosti,
poput one nebeske što nam život daje.
Tražim
i ne posustajem u tom traženju.
Tražim,
jer verujem da to postoji.
Tražim
i verujem da ću pronaći.
ŠTA ĆE TI NA KRAJU OSTATI – Ivo Torbica
ŠTA ĆE TI NA KRAJU OSTATI
Čoveče, kuda svakim danom stalno juriš,
Kao da nećeš stići tamo gde si se zaputio?
Obučen u nedobno odelo od večne bojazni,
Prestaješ da grliš i ljubiš sebe. Zar to želiš?!
Ko li te rekama bez jasnog toka navodi,
Pa ne prestaješ umoran ići u susret tome?
Ne dođe li ti da to zdrobiš i odbaciš od sebe,
Kada u slepom koračanju škrtariš na sebi?!
Telo tvoje nije meta za pogane reči i koplja,
Isprazne i hladne poglede, bez saosećanja.
Tvoja duša nije platno po kom svako škraba.
Odeš li od sebe, šta će ti na kraju ostati?
Trgni i osvesti se! Na želje i snove pomisli!
Izuj stare cipele pune kamenja, prašine i mulja.
Zavoli nešto više svoje i sva ona bliska srca,
Koja te neće nikada baciti u živi pesak i blato.
Boli i duboke tišine pusti da odlete u mrak.
Na vedrom nebu zvezdu vodilju iznova potraži.
Možda te ona baš noćas na pravi put uputi,
Na neka zelenija polja srećnijeg te odvede.
SVETI APOSTOL TOMA-Miroslav Krnjeta
Oči otvorio proroke gledao
zavete Isaije,Ilije,Jeremije,
slušao,
carsko zlato silu zemaljsku
bacio za rajsku skelu.
Dirnuo si rane Hristove
neverom rodio Gospoda
hrastove,
krsta grane večno zasijale
ubile hadske anđele pale.
Sadio ljubav,veru,nadu,
želeo samo Hristovu vodu,
putem ljubavi putem vere
nebesko cveće sa Gospodom
bere.
Sveti Tomo stopo Gospoda
nosio knjigu nebeskog svoda
ispunio Božanskog svetla misiju
Hristove ruže doneo u Indiju.
STABLO
Gledam kako vetri mučki stablo krune
sa životnih grana svelo lišće pada
ni cike, ni glasa zlotvora da kune
u samrtnom ropcu stoji puno jada
Samoniklo samo gde još stoji međa
gde zla braća svoju dedovinu dele
izdaci mu mladi okrenuli leđa
nikog da natopi tužne grane svele
Sad stihija svaka mučki ga šamara
uzalud se stablo klanja mladoj zovi
da pronađe nekog vrsnog kalemara
da prišije stablu svež izdanak novi
Stan’te silni vetri nek stihija štukne
što mu tužna sudba stari koren klima
zar da staro stablo svo od jada pukne
kad izdanak svaki novi koren ima.
autor
Jovica N. Đorđević
19.10.2024g.
СПОКОЈНА ПЕСМА – Милица Михајловић
Са собом не носим ништа, сем своје
душе горде. И неке успомене модре.
*
Када једном одем, засијаће Сунце,
процветаће руже, птице ће гнездо
своје свити, остаће лепота живота
док ће се мој претворити у спокој.
Када једном одем, биће то у тмини
краичку ока мога, у дубини тужне
душе, на обали небескога свода.
*
Волела бих да добијем крила на
ветру, да одем, да обришем сва
сећања и снове, да правим неке
успомене нове. Све бих другачије.
Сваку бих реч другачије рекла, свако
слово другачије писила и сваки дан
пуним плућима дисала и удисала.
*
Са собом не носим ништа, сем своје
душе горде. И неке успомене модре.
ОТКАД ТЕ НЕ ВОЛИМ -Здравка Пап
Откад те не волим,
птице певају ,,последње збогом”
а душа умире у исповести.
Откад те не волим,
живот није исти
и туга је дочекала
да ми се свети.
Откад те не волим,
нисам за све крива
и немам коме
да се правдам.
Откад те не волим,
немам чега да се бојим,
кад су се обистиниле
све моје слутње.