НЕДОСАЊАНИ СНОВИ – КОЗИЋ САША

 

Покушавам да пловим

морима свих мојих узбурканих снова,

разапетих и у мислима изгубљених

предела моје пусте младости.

 

Гордo стоје,

изложени ватрама

и силама беспућа живота,

створени у глави спавача, уснулог

на обали снова.

 

Немир у мени

претвара се у пркос.

Страх је временом нестао.

 

Ја пловим сновима,

не размишљам

о могућим догађајима

несигурне природе.

 

Сви ће они доћи,

проћи,

нестати у вихору

догађаја који следе.

 

Временом ће постати

моја велика,

недосaњана жеља.

 

МОЈА СИ-Здравка Пап

Моја си суза и осмех,
највећа жудња у животу,
лепота и снага која ме води
тамо где ме чека срце
које ми припада.

Моја си срећа и туга
најслађи колач у души,
црвена јабука на грани
и мирис мог детињства
који још увек чувам.

Моја си птица радосница,
детелина са четири листа,
најлепша ружа у врту,
црвена као љубав
која у мени цвета.

Моја си једна,једина,
нико те не може заменити.
Чекам те и твој осмех
да ми додирне срце,
пробуди радост у мени
и врати ми светлост.