Покушавам да пловим
морима свих мојих узбурканих снова,
разапетих и у мислима изгубљених
предела моје пусте младости.
Гордo стоје,
изложени ватрама
и силама беспућа живота,
створени у глави спавача, уснулог
на обали снова.
Немир у мени
претвара се у пркос.
Страх је временом нестао.
Ја пловим сновима,
не размишљам
о могућим догађајима
несигурне природе.
Сви ће они доћи,
проћи,
нестати у вихору
догађаја који следе.
Временом ће постати
моја велика,
недосaњана жеља.
(Прочитано: 1 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.296.417 пута)