Категорија: Dragojlo Jović

КРИВО ОГЛЕДАЛО – Драгојло Јовић

КРИВО ОГЛЕДАЛО

Од прошлости корак боли,
пожутеле године, патина по њима…
Шибали их хладни ветрови и зиме,
а сад све што боли, има своје име.

Одсутно зурим и жалим,
очију празних, пресахлих.
Ни сузе не капљу више,
само нека кап удари тупо, као маљ.

Али ко још види и ко још гледа,
у давно поломљено огледало?
За лица сува и бледа
што их глођу белосветски вуци,
у кожи „добротворца“.

Оцене су пале, огледало криво,
ново одмах, треба да се створи…
Кад сутра други у њему се виде,
да и лика свога могу да се стиде.

Потомци наши испуцалог длана
покриваће лице испред огледала!
Ушушканих нема, али им коров оста
да служи и слуша незаситог госта.

Огледало више дирати се неће.
Ко не види добро, живеће од среће,
мислећи да гледа своје право лице,
не знајући да огледала праве кукавице.

Мудре главе ушушкано седе,
у векове вазда, гледају далеко.
Па сањају шта ће некад бити, јер
ко би уместо њих на толику даљину,
могао да схвати визију, истину…

© Драгојло Јовић

Настави са читањем “КРИВО ОГЛЕДАЛО – Драгојло Јовић”

Visits: 1102
Today: 12
Total: 1629238

БОЖУР и МИРИС БОЖУРА – Драгојло Јовић и Љубодраг Обрадовић


Драгојло Јовић и Љубодраг Обрадовић – две родољубиве песме

БОЖУР

Нису моја поља мала,
Ал ми нога даље хоће,
Тамо где су руке прадедова
Засадиле вечно воће.

Тамо где су земљу свету
Крвљу својом натапали
И гробове оставили
Као завет за потомке.

Плачу цркве, манастири
С крста златна суза сија,
Ка истоку поглед сетни,
Чека време димискија.

А оно ће да се врати,
Све на своје увек дође,
Само треба издржати,
Док зулумћар некуд прође.

Још су магле низ Косово,
И све „але“ сада ћуте,
Чекајући оне снију
Да Ситницу опет муте.

Ал Косово још увек се сећа,
Кад главама Турским беше сеча,
Кад је Божур са бојом од крви,
Крст Лазару направио први.

© Драгојло Јовић

МИРИС БОЖУРА

Пусто је Косово поље,
врапци кљуцају време.
Ветар донео неспокоје,
и на плећа тешко бреме.

Божури ни у сну не миришу,
сета душом пири.
Отишли су, да опет дишу,
да разум срце смири.

Отишли су, прогнаници многи,
од злих комшија да се склоне.
Шамаром бабороги,
неправду ноћас гоне.

Слобода се ноћас чини далека,
док ломе колевку и наду.
Будућност само храбре чека,
њу ни зли ветрови не краду.

Не миришу више божури,
тама пада на снове,
Пред злом се не жмури,
Косово у мирисе зове.

© Љубодраг Обрадовић

Visits: 1125
Today: 2
Total: 1629238

КАД БРДА МОЈА УТИХНУ – Драгојло Јовић

KAДА  БРДА  МОЈА  УТИХНУ

Kaд брда моја утихну, заћуте,
Месечина кад обасја планинске скуте,
Кад даљина хучи а тмина зарежи
Иди кући синко, из Србије бежи.

Злонамерним људима овде места нема
Свака стопа земље крвљу заливена
Освајачи многи хрлили су често
Незнајућ да долазе на погрешно место.

Под каменом сваким нека тајна спава
За слободу рода падала је глава
И кад зулумћари мисле, сад је време,
Србија се дигне ко’ љуто невреме.

Земунице и клисуре јатаци су моћни
Из њих Срби кидишу као вуци ноћни
Па из петних жила своју груду бране
Српска мајка рађа људе одабране.

Соколова крила над Србијом машу
Са неба чувају историју нашу
На светиње Косовске са небеса пазе
Од врана их чувају да их не погазе.

Шта ли то у овој земљи
Зле моћнике вазда мами
Кад још као јуче, ови нови добро знају
Преци љутих освајача на овој су земљи пали.

Но увек је и зло било
Међ Србима „пето“  крило
Ко проклетство тек се јави
Да „помогне“ и погура,
Ка понору и издаји.

Земља ова Васкрсава
Кад сви мисле да је пала
Тад се Српска песма чује
Ко то каже да је мала.

Главе Српских витезова
Српска деца нека памте
Од Немање и Душана,
Карађорђа и Милоша.

Нека памте и причају
Са колена на колено
Какви су им преци били
За крст часни  изгинули.

Нек певају да Свет чује
О голготи Великога рата
Нек помену све Војводе
Јонско море и гробницу
Где остаде брат до брата.

Морају нам деца знати
О Тепићу и Младићу
Јунацима са Кошара
Србија је мала земља
Али земља  витезова
Који су је мајком звали
Од свих зала сачували.

Њима слава, вечно хвала
За потомке што су дали
У темеље земље ове
Положили своје главе
Српској деци аманет је
Да их памте, да их славе.

И кад Соко громко кличе
Српским небом када лети
То је поздрав гробовима
И  душама победника.

Настави са читањем “КАД БРДА МОЈА УТИХНУ – Драгојло Јовић”

Visits: 887
Today: 1
Total: 1629238

Боја моје туге *Драгојло Јовић

БОЈА МОЈЕ ТУГЕ

Не пишем више стихове од туге
Ово је песма јецаја душе
И када ме више не буде било
Читаће их очарани бојама дуге.

Кад с јутром модрим најчистије мислим
Па прошлост своју привијам на груди
Ту покрај мене неке сенке иду
На човека личе, али нису људи.

Не мере више човека моралом
Нити виде Хришћанске лепоте
У свету овом лудила и кича
Остала је само нека давна прича.

Кад се биће људско мерило моралом
И памтило у назад на колена многа
Тад човеку образ изнад свега беше. Нема више тога!
Сад ко звери кидише свако на свакога.

Настави са читањем “Боја моје туге *Драгојло Јовић”

Visits: 396
Today: 0
Total: 1629238

Jaви се некад *Драгојло Јовић

ЈАВИ СЕ НЕКАД

                                                 Јави се некад са  две, три речи

Ти сенко моје младости ране

Па макар ме болеле и биле  ружне

Само ми не помињи догађаје тужне.

 

Давно су пресахле љубавне реке

Сад свако болује године неке

Што смо их трошили младалачки лудо

Док године клизе ми желимо  чудо.

 

Да живот крене опет из почетка

Са истим жаром да младост нас стиже

Ми хитамо у сусрет старости

Зоре смо попили, сад смо ноћи ближе.

 

Ех, кад би могле бујице речне

Да стално трају и буду вечне

Па кроз пустињу врелу и жедну

Испуне још једном жељу моју чедну.

 

Да у плава свитања се будим

На јастуку најдраже ми жене

Што ми младост отрова па оде

Остави ме ко биљку без воде.

 

Остаде ми само сећање и стих

Да речи што пишем подсете на њих

Па кад суза низ образ ми кане

Знам то је због њених очију зелених.

 

И ако ти се учини најдража моја

Да у снове долазим ти често

Не буди се не терај  сећања

Сакриј ме у души на скровито  место.

Visits: 98
Today: 0
Total: 1629238

ДА ЛИ СЕ НЕКАДА ПИТАШ *Драгојло Јовић

ДА ЛИ СЕ НЕКАДА ПИТАШ

Да ли се некада питаш
Куд таласи река плове
Да ли тајне наше носе
За љубави старе, нове.

Да ли реке мутне и далеке
У недрима тајне крију
Ил на ушћу и увиру
Таласима све прекрију.

И док седиш на обали
Док чемерне мисли имаш
Не говори реци ништа
Издаће те ко у рату
Извидница са бојишта.

Тихо пати и не збори
А таласу што жубори
Реци само лепу причу,
Замоли га да прећути
Кад од њега тајну траже
И кад громко, громко вичу.

Настави са читањем “ДА ЛИ СЕ НЕКАДА ПИТАШ *Драгојло Јовић”

Visits: 466
Today: 0
Total: 1629238

ДРАИНЦУ ЗА ПОМЕН – Драгојло Јовић 

ДРАИНЦУ ЗА ПОМЕН
 
Ој Србијо, моја мајко драга,
И Топлице завичају мио,
Анђеоска крила опет ми трепере
На кућноме прагу, људи моје вере.
 
Веровао ја сам у слободу душе,
Тих година кад сам у свет крено,
Желео да видим човека без јарма,
И висину жеље људских идеала.
 
Причали су тада да сам “луди Раде”,
Што по свету скита, Богу дане краде,
И да само неке, црне песме пише,
А да нико овде не станује више.
 
Широка су била поља мојих жеља,
Али младост је хтела много, много више,
Да песмама мојим из дубине душе
И народу моме помогне да дише.

Кад вечерас ту, на огњишту моме,
Са небеса плавих гледам у вас, браћо моја мила
Ево опет знадем да сва хтења моја,
Никад нису пала ни залудна била.

Настави са читањем “ДРАИНЦУ ЗА ПОМЕН – Драгојло Јовић “

Visits: 1331
Today: 0
Total: 1629238

МИЛОСРДНИ АНЂЕО – Дрaгојло Јовић

МИЛОСРДНИ АНЂЕО

Опет је Март на брдовитом Балкану,
А по земљи мојој изникле висибабе,
Баш као године оне, пре двадесет два лета,
Кад бомбе ранише детињство мог детета.

“Јуначки” са неба бацали су бомбе,
Са Јадрана плавог слали нам ракете,
Да ли ће им икад свевишњи судити,
Што из најслађег сна, пробудише ми дете.

“Милосрдни Анђео” рушио ми градове,
Гађао мостове, фабрике и села,
О Боже драги ако си то видео, па
Казни крвнике за та гнусна дела.

Од њиховог милосрђа горела ми земља,
Ни њива ни бразда не остаде цела,
Од љубави Анђела сад су гробља пуна,
А злотворима на глави стоји црна круна.

Са том црном круном долазе нам често,
Злочинци се враћају на крваво место,
Иза чијих корака прљави трагови,
О себи певају да су мировњаци, чаробни магови.

А сад нешто мислим, није ли грехота,
Што им мрачне жеље шаљем све по дану,
Па кад свећу палим и Богу се молим,
Да им свима кости у једну урну стану. Настави са читањем “МИЛОСРДНИ АНЂЕО – Дрaгојло Јовић”

Visits: 233
Today: 0
Total: 1629238

ЈЕДНОМ – Драгојло Јовић

ЈЕДНОМ

Једном
Кад опет залуташ
У моје снове
У снове мекане
Као свила
Схватићеш да никада
Ниси ни одлазила.

Једном
Ћу од таквих снова
Написати песму
За тебе
И само за тебе
А да је нико други
Разумети неће.

Једном
Ако те жеље моје
Доведу опет у моје снове
Па нам се очи сретну
Знаћу само ја и
Знаћеш само ти
Да се никада нисмо
Ни растајали.

Једном
Ако ти јаве
Да више моје срце
Не куца
Знаћеш само ти
Да смо то срце
Заједно уморили.

А онда
Онда само ћути
Пусти мисли нек путују
У нека пространства
Далека и плава.

Само
Нек суза не кане
Потопила би сва
Пролећа, лета, јесени и зиме
Једне љубави
Што је сјала и опстала
У пространствима
Ништавила и неморала.

Једном
Кад растанак се деси
Нек остане траг
На плочи хладној
Као печат што оставља
Један уздах
Пољубац и дах.

Једном
Кад завеса на
Сцени падне
Кад се погасе
Надања, жеље и страсти
Тада неће бити
Само нас
А деца ће и даље расти.

Настави са читањем “ЈЕДНОМ – Драгојло Јовић”

Visits: 453
Today: 0
Total: 1629238

ЉУБАВ И ВИНО 2021. – Најава за промоцију 14.02.2021 у 18:15

Гласањем жирија виртуелним путем, преко мејла или телефона у периоду од 9 до 11.2.2021. године, жири конкурса ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА, у саставу: Љубодраг Обрадовић; песник – председник, Светлана Ђурђевић, песник – члан; Живорад Милановић Маки, академски сликар – члан; Мирослав Живановић, песник – члан; Латинка Ђорђевић, песник – члан; Саша Милетић, песник – члан; Слађана Бундало, песник – члан и Драгојло Јовић, песник – члан, донео је одлуку о наградама на овогодишњем конкурсу. Резултате можете погледати 14.02.2021. године у 18:15 у прeмијери на YouTube и на www.poezija.rs .

Настави са читањем “ЉУБАВ И ВИНО 2021. – Најава за промоцију 14.02.2021 у 18:15”

Visits: 4787
Today: 1
Total: 1629238