Srce vinove boje

Srce vinove boje

Dve čaše vina na stolnjaku od tila,

kazaljke stoje — minute za nas ne broje…

Eh, kakva je to ljubav bila.

Dva srca u polutami

i tvoj pogled koji mami.

Eh, kako smo tada voleli

da budemo sami.

Dok violina melodijom otapa led,

vino crveno tera nas u greh.

Dve čaše vina — reči nisu potrebne,

dodiri plameni, poljupci medeni.

Eh, zašto je to samo seta

u duši uspomena jednog davnog leta?

A ove noći, dok sati se lome,

Ja nikog nemam ,ni da se nadam kome.

Uz crno vino, sama sa čašom praznom,

čekam da zora svane

i da bolno sećanje iz duše nestane.

Vinom ću nacrtati srce

i u srcu moje ime i tvoje.

Eh, kakvo će to srce biti —

srce vinove boje.

Аутор: Verica Jovanović

Rodlena sam u prošlom veku ,nadam se da ću umreti u nekom budućem .Imam dva sina i njima se ponosim.Živim u malom selu Donja Bela Reka Volim da čitam i pišem.Volim prirodu i često se družim sa njom. Види све чланке од Verica Jovanović