Десет година је како нисам крочио на улице мога насеља, мојих Белих вода.
У ноздрвама својим нисам осетио мирис пролећа.
Не могу да идем.
Пре подне, са терасе, гледам децу како их воде у обданиште. После подне , залазак сунца.
Тужан сам.
Свако јутро, уз кафу коју сам скувам, на тераси је пијем уз звуке старог џеза. Обожавам га. Дивљи, стари џез.
Можда сам и ја волео бити дивљи, зато и волим џез.
Понекад, уз залазак сунца, задремам. Опije ме сунце па сањам како трчим улицама мојих Белих вода
(Прочитано: 64 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.293.206 пута)
Lepe misli čuda stvaraju.
Čekam neku vedriju i optimističnu pesmu poštovani pesniče.
Srećno u Novoj.
Takodje,puno srece . Hvala . Ono sto trenutno osecam zapisujem . U zadnje vreme sve crno