Сенке прошлости јуре небом, тражећи понор могућих догађаја у којем нема сећања, већ само горак укус истине.
Историја плаче, љубећи своје стопе које играју по прашини свих изгубљених векова, модерних, а старих догађаја који наше животе гурају у легенде, претварајући све у епоху људске трагедије.
Не марећи за редослед ствари, време је променило лица догађаја.
Истина је улепшана и покопана, а све то у име неког новог реда, нове стварности која је испливала на површину лажи.
И са њом ће се живети годинама, можда и вековима, мислећи да је сурова прича једин истина.
(Прочитано: 4 пута, 4 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.273.038 пута)
